Nakon nekoliko dana međusobnog kuliranja, pa nekoliko dana međusobnog podbadanja, njihov razgovor, nagađam samo, izgleda ovako:
Zvr, zvr. Ona se javlja.
“Ej?
Pa gde si ti?
Evo tu sam. Ti?
I ja sam.
I kako je tu?
Super je, pa rekoh da te pozovem da ti prenesem atmosferu. Ali nisam znao da smo na istom mestu.
Čudo kako te nisam srela, mada sam obula štikle, verovatno mi nisi u vidnom polju.
Mora da je to. Prestao sam da furam frizuru na “ježa”. Nego, da ne bi možda izula te štule, pa da se nađemo oko pola devet, da popijemo neki sok, ne mogu da pričam, ne čujem te od gužve?!
