Poslednjih godina smo mnogo više počeli da se indentifikujemo sa zloćama nego sa princezama. Ariel, Pepeljuga, Aurora i druge princeze su uvek zračile dobrom koja leči, detinjom naivnošću i lepotom. Kuvale su, prale i ribale. Životinje su im sletale na prst. Uvek su bile pravedne, nesebične i pozitivne. Okretale drugi obraz. Ipak, mi smo zapinjujući kroz život naučili da ne možemo uvek biti srećni. To nije mentalno zdravlje, već gomila… Znate već. Svi oni koji “igraju na kiši” nam idu na živce i više se vidimo kao Pepeljugina maćeha koja u krevetu, u pidžami mazi mačku nego Pepeljuga koja ga lomi na balu. U nastavku teksta donosimo vam koji su to zlikovci iz Diznijevih crtaća sa kojim smo mogli da se poistovetimo bez mnogo griže savesti.
Kruela de Vil
Sem što je posle filma “Cruella” koji se trenutno prikazuje u bioskopima gledamo potpuno drugim očima, Kruela je baš ono kako se osećamo u sivim, kišnim danima kada nam ne fali ama baš ništa, ali mi smo i dalje nezadovoljni i nesrećni. Uvijemo se zajedno sa vremenom u to sivilo i na granici smo da gotovo uživamo u njemu. Na pitanje kako smo danas, odgovaramo isto kao Kruela. Savršeno jadno. Ipak, makar smo u tome tog dana dobri.
View this post on Instagram
Ursula
U detinjstvu jedna od najgorih noćnih mora bila je upravo prenašminkana Ursula. Iako je njena pesma “Poor Unfortunate Souls” bila jedna od naših omiljenih, ona sigurno to nije bila. Njene debele ruke i crna haljina nas je noću u znoju budila, dok se jednog dana nismo probudili i zavoleli njenu dramatičnost. “Pogledajte me, od mene više nije ostalo gotovo ništa” je naše životno stanje u PMS-u kada ne jedemo više od 3 sata ili kad nas neko toliko nervira da nam džigericu pojede pa od nas samo kosti ostaju. Tog nekog uvek po pravilu nazivamo “onaj moj”, ali taj meni je najteže stav je nešto u čemu se često pronalazimo.
View this post on Instagram
