Ponovno okupljanje benda Oasis i uspon laburističke vlade u Velikoj Britaniji, kao i nostalgija izazvana fenomenom filma Saltburn, vratili su u kolektivnu maštu istorijski period poznat kao Cool Britannia. To je fenomen koji je “vladao” Velikom Britanijom sredinom i kasnih 90-ih.
Tokom tog perioda videli smo tragičnu sudbinu princeze Diane, eksploziju britpopa, pobedu UK na Evroviziji i uspeh Spice Girls i Take That, uspon Devida Beckhama, knjiga o Hariju Poteru, filmove Guya Richija… U modi, John Galliano i Lee McQueen doneli su revoluciju dok je Vivienne Westwood učvrstila svoj tron; London je jednostavno bio mesto u kojem je trebalo da budete.
Tako je rođena fraza Cool Britannia: igra reči inspirisana nazivom patriotske himne 18. veka Rule, Britannia. Pokret je crpeo inspiraciju iz živopisnog Londona iz perioda 60-ih, mešajući ga sa modernim elementima, u oštroj suprotnosti sa sumornošću američke kulture kojom u to vreme dominiraju grunge i smrti poznatih ličnosti, poput Tupaca.
View this post on Instagram
Cool Britannia: Poreklo kulturnog fenomena
Upravo su muzičari bili u centru ovog fenomena. Poreklo pokreta može se pratiti do pojave britpopa, muzičkog žanra u kojem su britanski bendovi revitalizirali harizmu i senzibilitet 60-ih, posebno bendova poput The Beatles i The Kinks. Britpop se pojavio kao reakcija na grunge. Bendovi kao što su Oasis, Blur, Pulp, The Libertines i Suede su predvodili pokret, donoseći osećaj optimizma u Veliku Britaniju, dok je ekonomija počela da se oporavlja od turbulencija 80-ih.
Oasis je posebno bio na čelu ovog pokreta. Njihov debi album Definitely Maybe iz 1994. bio je komercijalni i kritički uspeh koji je izazvao kulturni talas i trajao je godinama. Sa zvukom inspirisanim The Beatlesima i drskim stavom radničke klase, Oasis je otelotvorio duh fenomena Cool Britannia – mešavine nostalgije i noviteta. Njihovo rivalstvo sa Blurom, bendom koji je predstavljao intelektualizam srednje klase, postalo je simbol šireg kulturnog sukoba, koji mediji često opisuju kao „britpop bitku“.
View this post on Instagram
Dok su britpop bendovi dominirali top listama, The Spice Girls su postale globalno lice fenomena: pesma Wannabe je bila na vrhu top lista u 37 zemalja zajedno sa girl power porukom, koja je efektivno pokrenula sve naredne ženske bendove. The Spice Girls su postale otelotvorenje duha tog vremena i odigrale su ključnu ulogu u širenju ideje Cool Britannia fenomena van granica Velike Britanije.
Era nije bila ograničena na muziku, već je prožimala sve aspekte kulture. Filmska industrija je doživela preporod sa filmovima kao što su Four Weddings and a Funeral i Trainspotting — a koji su, ne slučajno, imali zvučnu podlogu punu britpopa. U knjižarama su se našli globalni megahitovi poput Hari Potera, koji se pojavio na policama ’97, i Dnevnika Bridžit Džons, objavljenog godinu dana ranije.
Moda je takođe igrala značajnu ulogu u pokretu. Dizajneri Alexander McQueen, John Galliano i Stella McCartney stekli su međunarodnu slavu, dok je Kate Moss postala ikona.
View this post on Instagram
Uprkos prvobitnom optimizmu, Cool Britannia imala je svoje kritičare. Već 1997. taj termin je postajao sve ironičniji. The Economist je tada izrazio oprezni skepticizam prema fenomenu koji je počeo da liči na političku manipulaciju. Do ranih 2000-ih, britpop je u velikoj meri izbledeo i politički pejzaž se promenio. Umetnici i muzičari postali su razočarani vladom, posebno zbog politike kao što su školarine na univerzitetima i rat u Iraku, koji je doveo do istorijskog protestnog marša u Londonu sa preko milion učesnika.
Propadanje Cool Britannia ere takođe je ubrzano preteranim osećajem nostalgije, koji se previše oslanjao na slavnu prošlost. Godine 2003, George Micheal otvoreno je ismejao koncept , nazvavši ga “gomilom gluposti”. To je, simbolički, možda bio i sam kraj ovog fenomena.
Pročitajte i ovo: Upečatljiva dela iz savremene umetnosti za koja treba da znate
Naslovna fotografija: instagram.com/90s.katee
Božica Luković
