Umetnica kontemplira kroz svoje radove, iskazuje svoja osećanja, misli i duhovne uzlete. Ona izrezuje u papiru reči Voltera, kao i stihove Bodlera – iako nije jako privučena njihovim radom i poezijom, fascinirana je onim što oni jesu, njihovim životnim pričama. Oni su se pokazali, razotkrili u svojoj nameri, izneli svoje misli, osećanja, izrazili svoju dušu, bez obzira na sve, bez obzira na osude. Na ovaj način, izrezujući čipku od njihovih reči, ona im iskazuje svoje duboko poštovanje.
Cvetovi i leptiri su još jedna fascinacija japanske umetnice. Ona kaže da često čuje cveće i da svoje senzacije prenosi obrađujući makazama crno beli papir. Kao pozitiv i negativ – specifična Aojama fotografija. „Ako moje oči mogu da fotografišu, to se ovako iskazuje.“ To je lepota koju ona doživljava svim svojim čulima, ono što želi da izreže u oblik, senzaciju, emociju. Cvet, uhvaćen u trenutku između cvetanja i umiranja, smisao života, preporod.
Njeni leptiri su toliko prozračni i lagani da izgledaju kao da su upravo sleteli da odmore krila i kao da će svakog časa odleteti. Još jedan drhtavi momenat prolaznosti veličanstvene i dirljive lepote života u smrtnosti.
