Nije u tome stvar! Nego je problem što vreme prolazi drugačije. Praznina stana me istiskuje. Izađem do prodavnice i kupim sok ili parče sira. Osećam se bezbednije kad predam novac. Dobijem kesicu i krug je zatvoren. Sistem radi. Nikako ne valja ako odlutam. Pravo kući. Svako lutanje menja prostor. Odjednom više nisam u poznatom kraju nego u otvorenom prostoru koji ne poznajem. Okolina dobije drugo osvetljenje, kamera menja ugao. Režija seče na unutrašnji dijalog. Čujem srce kako lupa. Oblaci mi se smeju. Teško dišem. Ne pomaže ni cigareta.
Otrgnem se tumaranju i sjurim se do kuće. Ne mogu da popunim ceo stan. Žderem dok mi se ne prispava. Onda se izvrnem na kauču. Probudim se znojav. Noć je pala. Sve se lakše podnosi. Vampirska energija počinje da radi. Priključujem se na mašinu. Ah, dobro jutro sajber-svete! Zdravo da ste mlade filipinske studentkinje! Poštovanje, smorene američke domaćice! Haug i vama ludi Malajci, ne razumem vas ali vidim da ste mi nešto veseli danas.
Širim svoj šareni jad i rastežem ga iz programa u program. Žongliram prozorima i u svaki pljucnem komadić iluzije o sebi. Ne smem da se zaustavim ni za tren. Opet žderem, mrvice padaju po tastaturi. Otpatci postaju sastavni deo enterijera.
Iz tame vreba usamljenost
Bliži se jutro, umor me gazi kao valjak. Već se prekidam, klone mi glava. Ne smem da rizikujem. Šta ako legnem, a san me ne prihvati? Iz sobe izbija hladna jeza. Još je mračno. Čekam da se razdani. Za svaki slučaj idem po burek. Trpam u želudac masnoću, mleveno meso i cementiram ga hladnim jogurtom.
Skačem u krevet, pa veslam kroz posteljinu i jastuke. Molim se da nesvest nastupi što pre. Dani su replike, copy/paste jednog istog jada…
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
