Omiljeni hobi duha vremena XXI veka je razbucavanje urbanih mitova i predrasuda prenošenih sa kolena na koleno od vajkada. Jedan fenomen koji se čini neprebrodivim i generalno neprihvatljivim u većini savremenih društava je – kuguarstvo. Pojava ovremenjene iskusne žene koja izlazi i seksualno se interesuje za generalno mlađe muškarce i dalje izaziva “podizanje obrva” kod ljudi oba pola. Ovaj fenomen čini se unezveravajućim. Prethodnu modnu sezonu obeležila je ekspanzija animal printova koji u sebi sažimaju odredbe kuguarskog ponašanja. No, uprkos ovom trendu, čini se da svet mode prednjači svojom otvorenošću i sposobnošću da prigrli trend koji je, ne tako davno, bio osuđivan bujicom nimalo laskavih epiteta.
Svet prajmtajm televizije je ipak daleko drugačiji i rigidno neprihvatljiviji. 2009. godine kreator “Scrubs”-a Bill Lawrence, pokušao je da predupredi modni trend i da ga iskoristi ne bi li lansirao svoju novu seriju, “Cougar Town”. Međutim, uprkos inovativnom razmišljanju i domišljatosti, suštinski koncept nije bio toplo dočekan i odrazio se na broj ljudi spremnih da ovom konceptu (u nekim slučajevima samom naslovu) pruže šansu. Brojne serije su koristile tematiku kuguarskog fenomena radi unošenja komike i seksipila u svoje epizode (domaćoj publici su možda najpoznatije “Desperate Housewives” i “How I met your mother”), ali kuguarski fenomen kao suštinska premisa bio je odbijen i u roku od šest epizoda biva transformisan u epsku priču odnosa izuzetno bliskih prijatelja. Bez sumnje ovaj ansambl blagih ekcentrika ima mnogo da ponudi kroz svoju interakciju bilo kuguarski ili čisto drugarski. Ali išlo se toliko daleko da je više puta razmatrana i promena imena cele serije. Zbog marketinških problema, i straha da će publiku dalje zbuniti, naslov je ipak ostao. Naknadno je neuspela premisa postala velika unutrašnja šala na koju asociraju samo prekarikaturisani, povremeni karakter, Barb i špica koja često biva humoristično modifikovana da reflektuje problem sa naslovom.
Nameće se pitanje zašto je do ovoga došlo? Čini se da je šira javnost i dalje zaokupljena svojim predrasudama o ovoj temi, iako otvoreno nije spremna da iste konfrontira. Dobar pokazatelj ovog subliminalnog oseta u duhu vremena je tihi sprovod Smita Džeroda (Jason Lewis) iz “Seks i grad“ franšize i iz života Samante Džouns, pionira veoma zaslužnog za inicijalno pomeranje nivoa prihvatljivosti ovakvih odnosa, u epizodu adresiranu na svega par minuta utonuće bajkovitim filmskim nastavcima. Veoma je moguće da filmsko platno i njegova publika nisu svestrani kao originalni obožavatelji kablovskog fenomena. Bilo kako bilo, ova veza ima svoju nepobitnu naučnu osnovu bez obzira na to koliko prevrtanja očiju indukuje.
Naime, već duže je poznata antropološka teorija koja ukazuje na to da je kuguarski odnos ustvari utemeljen na izuzetnom potencijalu za seksualni užitak. Ono na šta ona ukazuje, jeste da muškarci vrhunac svog libida doživljavaju u ranim dvadesetim, dok kod žena libido eksponencijalno raste, naglo do 35. godine, ali ni posle se ne zaustavlja. Imajući ovo u vidu, savršeno je smisleno održavati ovakav odnos i razmatrati ga – jer, ovakav odnos nužno sa sobom nosi partnere koji su u stanju da prate i odgovaraju jedno drugom.
U vremenu u kome se srčano vode borbe za zastupljenost svih seksualnih orijentacija, ovaj fenomen biva neopravdano potcenjen i smatran nerealnim. Izvesno je da sam po sebi nije globalno popularan, ali moramo se suočiti sa time da svi imamo neke izrazite preferencije više ili manje zastupljene u popularnoj kulturi i njenim nusproduktima. Ono što će biti zanimljivo posmatrati u nadolazećim godinama i trendovima je kako će naša generacija izaći na kraj sa maturacijom i prihvatanjem i iskorišćavanjem svojih emancipovanih seksualnih apetita, kako u sklopu ove tematike tako i van nje.
Iva Đoković je studentkinja psihologije opsednuta pop kulturom i umetnošću. Besramno se upušta u knjiške antologije i filmske poslastice uprkos svojim večno rastućim obavezama. Bret Easton Ellis je vodio kroz monotoniju jednobraznosti teenage života, Nietzsche kroz egzistencijalne krize odrastanja, a na dnevnoj bazi su je zabavljala dela velemajstora kinematografije.
