Bez obzira da li ste ljubitelj futurističkog, vintidž, minimalističkog, geometrijskog ili pak jednostavnog i udobnog, složićete se da se bez nameštaja ne može. Retko smo vezani za nameštaj, izuzev za neki posebni komad poput bakine vitrine, skupocene sofe Giò Ponti ili ručno rađenog ogledala od ćilibara. I često nismo ni svesni koliko nam te stvarčice znače i šta bi sve želele da kažu kada bi umele da misle i govore. Upravo je to bila inspiracija slavnom dizajneru Davidu Blaskesu (David Blázquez) da napravi set umetničkih fotografija na kojima nagi ljudi sačinjavaju nameštaj.
Vrlo smelo, on se igra ljudskim telom, estetikom golotinje i otvara pitanje objekta posmatranja sopstvenog života.
Blaskes je pokrenuo pitanje da li nameštaj ima emocije i da li smo i mi, ponekad fiksirani za jedan komad nameštaja, nepokretni i mirni, i sami postali njegov deo?
Španski umetnik osmislio je crno-bele fotografije, i nazvao ih “Ljudski nameštaj” (Human furniture), želeći da izazove reakcije povodom korišćenja ljudskog tela za stvaranje neživih predmeta.
Blaskes se igra idejom pretvaranja živog čoveka u nepokretni objekat i na taj način stvara tišinu i nepomičnost, koje su suprotne prirodi ljudskog bića.
Čovek-sto, ljudi-polica, čovek-krevet jesu teme fotografija koje su istovremeno i bizarne i lucidne.
Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju, najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.