Elem, već u hotelskom lobiju sam shvatila da ovde imam posla sa pravim ugostitetljskim profesionalcima koji svakog gosta dočekuju sa osmehom na licu i spremnim momkom koji uzima prtljag. Hladna voda sa komadima grejpfruta je takođe deo dobrodošlice. Odlazim u sobu sa najlepšim pogledom. Da se razumemo, za mene je najlepši svaki koji gleda ka moru. Za početak, dosta. Sledeći plus na mom spisku “zašto boraviti u ovom hotelu” jeste higijena. Čisti peškiri, uredna soba i lepo kupatilo to dokazuju.
Kada sam izašla u veliki vrt, u kome se nalaze dva velika bazena i jedan mali, osetila sam kako moj ubrzani puls počinje da se smiruje. Neki mir vlada ovim mestom. Ležaljka u hladu palmi postala je moja omiljena lokacija za čitanje knjige. Iz te moje nirvane u nekim popodnevnim satima me budi zvuk salse. Ali i Aida, šarmantna animatorka koja me poziva da se pridružim njenim časovima ovog kubanskog plesa. Kod nje ne postoji ne, pa sam tako uz neke simpatične devojke iz Libana, naučila prve korake salse. Znam da si već sad odvrnula kubansku muziku i “vrtiš kukovima” dok ovo čitaš.
