Naravno da smo u stanju da previdimo sve znake upozorenja kad nam se neko sviđa, ili kad smo rešene da ostvarimo vezu iz bilo kojih pogrešnih motiva. I naravno da nam se to sve posle obije o glavu, poput bumeranga u crtaćima – redovno ništa ne ulovi, a zvekne bacača u glavu i to s leđa, doletevši zaobilaznim putem. I možda nije uzalud podsetiti koje smo to crvene zastavice ignorisale, a volele bismo da nismo i možda nije uzalud upozoriti druge na znake upozorenja – možda mogu da razmisle unapred, umesto da se kaju posle.
On nema posao
Što je u redu ako ste studenti i imate dvadesetak godina. Ali sa tridesetak, pitanje posla postaje ključno pitanje. Jer bi trebalo da u tim godinama sami zarađujemo za život, a ukoliko to ne uspevamo, to nije samo stanje našeg standarda i ekonomske situacije, to je stanje psihe. Muškarac koji nema posao, nema sidro i nema pravac. Potencijalni grebator. Veliki ego, nisko samopouzdanje. Kompleksi. Nesigurnost koju maskira u opuštenost, potencijalno nasilničko i ugnjetavačko ponašanje prema ženama – kompenzacija kompleksa. Ako ne zarađuje za život, nego priča o tome šta je ranije radio i čime planira da se bavi, onda treba da vam se javi kad počne da ostvaruje svoje planove.
Živi sa roditeljima
Kod nas tradicionalno sinovi žive sa roditeljima. Nastoje da pobegnu i osamostale se uglavnom muškarci gej orijentacije, da bi pobegli od roditeljskog pritiska i osude. Ali muškarac koga mama servisira prosto nije samostalan, a neće to biti ni kad bude “doveo devojku u kuću”. Da li vi želite da budete ta devojka? Ona koja će, tradicionalno, imati gadan, nategnut i otrovan odnos sa svekrvom.
