Ovo bi se bukvalno prevelo kao slatka Kuba. I bila je takva prema meni. Ispunila mi je želje koje sam sakupljala odmalena. “Videti Kubu” je bila najstarija među njima. “Otputovati nekuda daleko, sama”, želja nastala u periodu života kada mi je samostalnost bila imperativ. “Proslaviti rođendan na plaži” (u uslovima za kupanje) je želja logično povezana sa Kubom jer je januar u Novom Sadu istrajno odbijao da sarađuje po tom pitanju.
#1 Videti Kubu
U nešto kraće od tri nedelje prošla sam kroz Havanu, Vinjales, Varadero, Trinidad, Santa Klaru, Sjenfuegos, bućnula se u Meksički zaliv i Karibsko more, boravila na obali, unutrašnjosti i jednom pustom ostrvu.
Havana je prelep grad, sa divnom dušom i velikim srcem. Najsnažniji utisak su na mene ostavili arhitektura i ljudi. Moćne, bogato građene zgrade, sada su uglavnom upadljivo zapuštene, ali možete osetiti njihovu lepotu. Slično je i sa ljudima. Široki osmesi, srdačnost, salsa u krvi i u pokretima tela, veoma topla energija koju ne umanjuju siromaštvo i mnoga politička ograničenja.
Ono što je samo kubansko, poznatije i od njihove zastave, jesu oldtajmeri. Sjajni, u svim bojama, a vrsta meni potpuno nepoznatih, zaista su luksuzno upadljivi. I dok lagano prolaze ulicama grada savršeno upotpunjuju njegovu sliku, stara Havana i stari automobili, skoro vršnjaci, nerazdvojivi su i zajedno lepši.
U starom delu grada se treba izgubiti, vratiti mapu u torbu i prepustiti se. Uostalom, znate već kako se zaljubljuje. Uske, zbijene ulice se najednom prelivaju u trgove, pa se ponovo provlačite između visokih zgrada sve do bulevara gde pred vas izlaze objekti poput muzeja, pozorišta, hotela, sve jedan veći i raskošniji od drugog. Zatim izbijete na šetalište Malekon, pa na desno gledate u tvrđavu Morro, na levo u čuveni hotel Nacional, a ispred vas pučina. Na ovu sliku dodajte još miris soli i šum talasa…
Ovde je ipak najbolje hraniti se po restoranima, jer nećete naći prodavnicu namirnica po ovdašnjim standardima. Zapravo, to kako se hrana prodaje po uličnim tezgama, garažama, hodnicima, za mene je bila mračna strana Havane. U restoranima je ponuda bila slična evropskoj kuhinji, ni po čemu ekstremna. Jedino mi je teško palo to što nismo uspeli pronaći ništa slano za usput. Čak i u pekarama, lisnata peciva sa šunkom imaju medeni preliv. Kao što rekoh na početku, slatka Kuba.