Možete li da zamislite da je ta crna rupa u kojoj se nalazite samo korak na vašem putu ka svetlosti, zbog koga ćete jednog dana osećati neizmernu zahvalnost. Da se niste toliko povredili, da niste pali na dno i ostali da ležite tamo polomljeni, nikada ne biste iskusili isceljenje. A ono počinje već sa tom pomišlju. Naravno da ne možete imati široku perspektivu u trenucima kada patite i očajavate i svest vam je sužena u vidokrug na dohvat ruke – ne znate ni da postoji nekakav horizon kome težite, a kamoli da možete da ga nazirete iz daljine. Kad padnete i polomite se, ne idete nikuda. Ali to je dobro. Nešto vas je zaustavilo i dalo vam vreme koje vam je potrebno da nešto procesuirate, da shvatite šta vam je važno, da vas natera da postavite suštinske i osnovne prioritete, da ih ne izmišljate i ne bežite od sebe. A možda vas je, to što vas je saplelo i oborilo, sačuvalo od težeg povređivanja, koje bi vam nanelo više štete. Ne znate to, a možda nikada i nećete znati. Ali, kad vam se perspektiva opet proširi, znaćete da je to vrlo verovatno i moći ćete da budete zahvalni.
Možda tek učite svoje lekcije, suočavate se sa stidom, ili žalite zbog prošlosti. Možda pokušavate da zamislite šta bi vaš život trebalo da bude i kuda želite da idete. Možda o tome ne biste razmišljali tako duboko, da se niste zaglavili, da niste toliko pogrešili, da ne možete to da zanemarite i nastavite dalje bezglavo da jurcate.
View this post on Instagram
Možda još ne znate ko ste i šta razvijate u sebi, ali nešto u vama to zna. Ili to upravo saznajete, zahvaljujući greškama, gubicima, bolu, tuzi, kroz koju prolazite. Osećanjima koja vas kidaju i zahtevaju da ih doživite i da o njima razmišljate. Čim shvatite šta vam se desilo i zašto, naboj popušta i vi ste odmakli jedan korak na svom putu ka nepreglednim horizontima slobode. A onda pravite sledeći korak. Možda se ovaj put nećete strmoglaviti, možda ćete se samo spotaći i nastaviti dalje. Ali posle nekoliko koraka, možete se zaglibiti tako duboko, gore nego prošli put. I onda ćete opet ubrzano izvrteti po glavi sve ono kroz šta ste već prošli i pitaćete se, zašto sad opet, kad ste mislili da ste sa tim završili. A kad postavite sebi takvo pitanje, tu je i odgovor – niste završili. Imate još posla. Još puno (pogrešnih) koraka, puno prilika za iskustvo i mudrost.
Samo pomislite – jednog dana ćete biti srećni i zahvalni zbog toga i nećete hteti da zaboravite i promenite ni jedan jedini (pogrešan) korak. Volećete sebe i sve što vas je dovelo do te ljubavi. Pa, možete i odmah da počnete.
Naslovna fotografija: instagram.com/icewasonline
Brankica Milošević
