U svom srcu nosiš čudne zapise ljubavi. Neki su utisnuti poput žigova, neki su kao ožiljci od carskih rezova, cepanja i ušivanja, neki kao tragovi kandži neke nezamislive zveri, sposobne da grebe po utrobi. Drugi su poput tetovaža, onih za koje si verovala da su kul kad si bila klinka, kao i onih koje će ti uvek biti lepe. Neki zapisi su pomešani i nečitki, neki plamte hladnom vatrom, kao na Jedinstvenom prstenu iskovanom u planinama Usuda.
Sve što znaš o ljubavi, kao i sve što ne znaš, kruži kroz tvoj krvotok, hrani svaku tvoju ćeliju, buja kroz tvoju kosu i cveta na njenim isušenim krajevima, puca sa kožom na tvojim petama, lista se i ljušti sa lakom na tvojim noktima, useca ti se pod dojke sa žicom brushaltera, gnoji sa tvojim predmensturalnim bubuljicama… Svašta je ljubav. Osim što je sve.
Volela si one koji nisu baš bili voljivi. Nevoljnike koji nisu voleli sebe. Volela si ih duplo – za sebe i za njih same, pronalazeći u njima lepotu, dobrotu, sjaj i posebnost koju si samo ti videla na taj način. Jer ljubav.
Volela si sebičnjake, slabiće, izdajnike, preljubnike, prostake, dramosere, psihopate. Volela si svašta i svakog, čemu je bilo potrebno da ga neko voli uprkos tome kakav je. Vredno si skupljala svoje čudne zapise, beleške na srcu, putokaze i stranputice. Jer ljubav.
Ti si sakupljačica čudnovatih oblika ljubavi. Istraživačica, pionirka, isceliteljka. Jer, uspela si da sastaviš slomljeno srce toliko puta. Kao ratnik koji se ponosi ožiljcima, čitajući iz njih svoju snagu, tako ti čitaš svoje srce voljenima, kao deci priču pred spavanje. Najčešće čitaš sama sebi. Ali to te ne uspavljuje, nego te budi. Jer ljubav.
