16 malih boostera samopouzdanja za dane kada nisi sva svoja

4 stvari koje treba da uradiš za svoju kožu kada imaš 35+

Shaped by passion: Kako da postaneš najbolja u onome što radiš

Ove patike nose apsolutno sve trendseterke!

Otkrivamo: Gde u Beogradu otići na (odlične) kolače?

#WokeUpLikeThis: Kako da tvoja koža BLISTA ceo dan! (Beauty advertorial)

Znamo, menstruacija nije zabavna, ali evo kako da olakšaš sebi “one dane”!

Gde na večeru: Ovaj restoran nudi pravo uživanje za tvoja nepca!

Suva, masna, dehidrirana ili osetljiva koža? Ovo će biti tvoj novi najbolji #SKINCARE prijatelj!

Šta žene u tridesetim rade bolje od žena u dvadesetim?

1/2

Ne možeš da promeniš ono što jesi, a sto puta si poželela da možeš – koliko god bila svesna toga da je dobro i pozitivno videti najbolje u ljudima, ne gubiti veru i truditi se u svim odnosima koje uspostaviš, to te je toliko puta povredilo i iscrplo, da bi volela da ponekad možeš da zadržiš distancu, da se ne uključiš, da ne budeš tako emotivna i tako predana. Ali kad to pokušaš – ne umeš. A kad ti uspe, onda ti je taj odnos besmislen i nemaš nikakvu želju da ostaneš u njemu, jer te ne angažuje i ne obuzima. Nešto je tu pogrešno – i tu grešku stalno tražiš u sebi.

Jer stalno iznova srećeš ljude koji ti se čine boljima nego što jesu, koji upadaju u tvoj život, igraju se sa tvojim osećanjima i prave ti haos u glavi, a onda odlaze ležerno, kao da se ništa nije dogodilo, kao da je sve bila samo igra. I stalno sebe upozoravaš da ljudi obično nisu tako sjajni kao što misliš i da tako deluju samo na početku, da će ubrzo pokazati svoje pravo lice, svoje skrivene motive, svoju površnost, sebičnost, sklonost da iskoriste tvoju iskrenost i predanost i da bi to trebalo da budeš pametnija, da se ne otvaraš toliko, da ne daješ bezrezervno sve što umeš i sve što imaš, ali ne uspevaš da se držiš svojih upozorenja.

Ti si naivna, jer uvek veruješ, ali kad pokušaš da ne veruješ, onda se osećaš loše, jer to nisi ti. Ali ti samo radiš ono što uglavnom svi rade kad procenjuju druge – polaziš od sebe. Tvoja radost zbog nekoga ko ti se sviđa, ko te oduševljava, ko pokazuje toplinu i deluje otvoreno, radost je usamljene duše koja čezne za onom dubinom emotivne povezanosti za koju je sposobna. Ali nekako ispadne da si opet nekog precenila (iako si se odmah pitala na koji način ga verovatno precenjuješ i gde će podbaciti i ispasti sitan, sebičan, grub, nestabilan, lažljiv, izdajica…), a onda se pitaš da li je to tvoj problem što tvoje najbolje izvlači iz ljudi njihovo najgore. Pitaš se čime to privlačiš takve ljude, da li uopšte postoje drugačiji, pitaš se kako da naučiš tu lekciju i razbiješ taj obrazac, kad uopšte ne shvataš čemu te lekcija uči i odakle dolazi obrazac.

Editors choice