Hot topics

Zašto nikada nećemo prestati da volimo bele patike + stajling saveti za nju i njega

Sunce, morska so, dehidrirana koža: Najbolji saveti za letnju negu

Najlepše frizure za posebne prilike koje možeš da napraviš – sama!

O kompromisima iliti kada je OK da prestanemo da ih pravimo

#HairHacks: Kako da neguješ kosu tokom leta + ideja za trendi frizuru za svaki dan

Sve što treba da znaš o detoksikaciji + primer detoks dijete koja zaista radi!

Sa liste neostvarenih odluka: Kako da najzad počneš da se hraniš zdravije?

12 stvari koje se nalaze na svačijoj #wish listi

5 glavnih trendova koje ćemo voleti ovog leta (ali i mnogo duže!)

Statement nakit je hit leta, a evo koji komadi su #musthave

1/2

Ne možeš da promeniš ono što jesi, a sto puta si poželela da možeš – koliko god bila svesna toga da je dobro i pozitivno videti najbolje u ljudima, ne gubiti veru i truditi se u svim odnosima koje uspostaviš, to te je toliko puta povredilo i iscrplo, da bi volela da ponekad možeš da zadržiš distancu, da se ne uključiš, da ne budeš tako emotivna i tako predana. Ali kad to pokušaš – ne umeš. A kad ti uspe, onda ti je taj odnos besmislen i nemaš nikakvu želju da ostaneš u njemu, jer te ne angažuje i ne obuzima. Nešto je tu pogrešno – i tu grešku stalno tražiš u sebi.

Jer stalno iznova srećeš ljude koji ti se čine boljima nego što jesu, koji upadaju u tvoj život, igraju se sa tvojim osećanjima i prave ti haos u glavi, a onda odlaze ležerno, kao da se ništa nije dogodilo, kao da je sve bila samo igra. I stalno sebe upozoravaš da ljudi obično nisu tako sjajni kao što misliš i da tako deluju samo na početku, da će ubrzo pokazati svoje pravo lice, svoje skrivene motive, svoju površnost, sebičnost, sklonost da iskoriste tvoju iskrenost i predanost i da bi to trebalo da budeš pametnija, da se ne otvaraš toliko, da ne daješ bezrezervno sve što umeš i sve što imaš, ali ne uspevaš da se držiš svojih upozorenja.

Ti si naivna, jer uvek veruješ, ali kad pokušaš da ne veruješ, onda se osećaš loše, jer to nisi ti. Ali ti samo radiš ono što uglavnom svi rade kad procenjuju druge – polaziš od sebe. Tvoja radost zbog nekoga ko ti se sviđa, ko te oduševljava, ko pokazuje toplinu i deluje otvoreno, radost je usamljene duše koja čezne za onom dubinom emotivne povezanosti za koju je sposobna. Ali nekako ispadne da si opet nekog precenila (iako si se odmah pitala na koji način ga verovatno precenjuješ i gde će podbaciti i ispasti sitan, sebičan, grub, nestabilan, lažljiv, izdajica…), a onda se pitaš da li je to tvoj problem što tvoje najbolje izvlači iz ljudi njihovo najgore. Pitaš se čime to privlačiš takve ljude, da li uopšte postoje drugačiji, pitaš se kako da naučiš tu lekciju i razbiješ taj obrazac, kad uopšte ne shvataš čemu te lekcija uči i odakle dolazi obrazac.

Editors choice