Sa drugom grupom, u koju spadaju ortaci sa kojima ideš na koncerte, koji su možda i sami neki muzičari, svetski putnici, hipici – likovi koji nemaju uobičajenu građansku strukturu života i koji su na neki način buntovnici, otporaši, hipici i umetnici – sa njima se baviš rekreacinom upotrebom narkotika, uživaš u muzici i opuštaš se na način na koji to ne činiš sa prvom grupom prijatelja.
Zapravo, koliko grupa prijatelja imaš? Ako ti je društveni život blago šizofren, možda se i ne radi o grupama – imaš nekoliko prijateljica sa kojima se viđaš posebno, jer voliš da se družiš sa svakom posebno, jer je to način da sa svakom od njih provedeš kvalitetno vreme i da se svakoj posvetiš. One su vrlo različite između sebe i instiktivno ih uopšte ne mešaš, odnosno sve one znaju jedna za drugu, ali se međusobno ne druže – osim ako ih ne spojiš u jedno društvo kad slaviš rođendan. Možda imaš i dečka, uz koga ide par njegovih drugara koje prihvataš kao svoje i koje možeš da kombinuješ sa onim svojim slobodoumnim ortacima umetnicima, što se bave slikarstvom, duhovnim istraživanjima, putovanjima i eksperimentisanjem sa sobom i svojim načinom života i koje možda viđaš samo sezonski ili kad ih put nanese. Zatim, imaš drage ljude koji žive u drugim gradovima i koje viđaš ponekad, zato što si otišla posebno da se vidiš sa njima, ili na nekim okupljanjima koja povezuju vaše sfere interesovanja i koji se nikada neće sresti sa tvojom najboljom prijateljicom, ili sa tvojim dečkom.
