Možda jeste. A možda i nije. Možda suviše dramiš, ali osećaš se tako bespomoćno. Lavež ti ispunjava svest i oštri zubi svih najgorih tripova zarivaju se u tvoju slabost, u to mesto koje si čačkanjem raskrvarila i omogućila psima straha da nanjuše krv i spreme se da izvše komandu. Čim si počela da se samosažaljevaš, dala si naređenje “drži” a svaki pas straha i bez dresure zna šta mu je činiti kad mu se komanduje da drži. To mu je u prirodi. Psi straha grupišu se uz očajanje, nesigurnost, samosažaljenje, ljubomoru, a srca povređena nedostatkom komunikacije su im omiljena poslastica.
I posle, kad se ispostavi da si ti sama istripovala sve najgore, da nisi izgubila svog dragog (za sada) da mu nisi dosadila (još) da te voli (još uvek) da te nije prevario (verovatno), strah je postavio sve te gorke zagrade. Sledeći put ćeš još brže popustiti i dozvoliti čoporu straha da te rastrgne.
