Sa lošim momcima ste na više načina na sigurnom. Prvo, oni se sigurno neće promeniti, iako ćete vi potrošiti solidnu količinu svog vremena, emocija i energije radeći na tome. Zato što se neće promeniti, oni nikada neće postati bolji od vas, neće postati odgovorne osobe na koje možete da računate, neće prestati da lažu i postati verni i posvećeni i uvek će vam nuditi opravdanje za vaše “znala sam” i “šta mi je ovo trebalo” i “ne mogu više da trpim”. I najzad, uvek ćete okončati takvu vezu i zatvoriti svoj krug vraćanja sebi. Loši momci nikada neće izneveriti vaša očekivanja, jer vi očekujete da oni ostanu loši i da se veza okonča, a to se i dešava, po očekivanom scenariju. Kad imate realna očekivanja, odnosno, kad znate sa kim imate posla, tako se stvari odvijaju – očekivano.
Nećete mi reći da ste valjda stvarno mislili da će onaj alkoholičar (narkoman, psihopata, sociopata, zavisnik od seksa, luzer i slabić) stvarno prestati da pije (da se drogira, da psihopatiše… ređajte dalje sami) i postati nova osoba uz vas? Možda ste radili na tome i mislili da je to vaša misija, ali duboko u sebi ste znali da je ta udarnička energija sa kojom ste prionuli na spasavanje lošeg momka, na razbijanje njegovih zidova i probijanje kozijim stazama do njegovog srca, ili barem do mape za pronalaženje one plave ptičice u kojoj se zapravo nalazi njegovo aždajsko srce, jer volite da se vozite na tom osećaju. Probudite se, živnete, podmladite se, odjednom vam ništa nije teško i sve je moguće, kad imate materijal na kome ćete raditi. Kad se ispostavi da je taj materijal komad sirove govedine, koji ne reaguje na čekićanje ljubavlju, pažnjom i podrškom – a dobro znate da će se ispostaviti, jer to i očekujete – tada ćete izgubiti interesovanje, umoriti se i povući. Vreme je za vraćanje sebi, sa skoro istim entuzijazmom sa kojim ste se poduhvatili projekta “još jedan loš momak, slepac i ludak u mom životu”, dok se ne umorite od sebe i ne poželite da opet stupite u spasilačku akciju, koju sebi opravdavate osećanjima.