Ne postoji ništa toliko velikodušno i plemenito, što u suštini nije totalno sebično. Sve što radimo, radimo zbog sebe, jer nam to donosi neku satisfakciju, jer dobijamo neku potvrdu, jer smo pacijenti. Opusitite se, niko nije baš normalan. Zapravo, najnormalniji su oni koji su svesni da su i sami pacijenti, dok su istovremeno svesni da su svesniji od drugih pacijenata, što ih čini malo normalnijim među normalnima.
View this post on Instagram
Suočavate li se sa svojom potrebom za pacijentima? Bavite li se lečenjem ljudi, na bilo kom nivou? Emotivno, energetski, psihološki, verbalno? Dok to radite, vi zapravo lečite sebe. Ludaci oko vas su vaši linkovi ka sopstvenoj mračnoj strani, potisnutim sadržajima, ličnim demonima. Da li ste uspeli nekome od njih da pomognete? Eh, niste, znam. To je zato što niste do kraja obavili posao – premostili ste onaj deo koji se tiče vaše duše, baveći se tuđom dušom. Sigurno ste uložili mnogo energije, mnogo emocija, mnogo razumevanja, truda, strpljenja, upornosti. I bili ste poraženi. Ludacima je možda bilo malo bolje posle vaše ludačke intervencije, jer su su uspeli malo da se ispovezuju, malo su proširili perspektivu, malo su se okrenuli sebi. Ali vi niste. Nastavili ste da budete centar normalnosti, magnet za ludake, interventna jedinica za suicidne, čak i nakon što ste se svaki put našli u situaciji da birate da li ćete uložiti ceo svoj život pomažući nekom ludaku, ili ćete odabrati sebe. Čak i nakon što ste odabrali sebe. Samo ste čekali dok nije naišao sledeći ludak. Pa, kad ćete početi da se bavite sobom, sa onom energijom, strašću, ljubavlju, posvećenošću, nesebičnošću i rešenošću, koju imate kad se bavite nekim drugim? Da, provalili ste me, ne pitam ja vas, nego sebe.
Naslovna fotografija: instagram.com/kaminav
Aleksina Đorđević
