Dragi dnevniče,
nema života bez jebanja. Ono je sveprisutno u našim životima. Jebanje u krevetu, jebanje na astalu, jebanje u bazenu… na poslu, na televiziji, u novinama, na internetu. Da nije jebanja, ne bi bilo ni tebe, ni mene, ni mog Gangule, ni ovog laptopa, ni tvojih fanova. Ničeg ne bi bilo. Osim gole planete Zemlje, naravno, i poneke bakterije koja bi se po njoj smucala.
Međutim, problem je u tome što je jebanje greh.
Nije svako jebanje greh, ali ono pre braka, radi zadovoljstva, orgazma, seks u usta, guzu, sa više njih, sa više njih odjednom, ispod tuša, otpozadi, sa dildoom i bičevima i sve te tako fine i zanimljive stvari, jesu greh.
Zapravo sve osim seksa radi produžetka ovako važne vrste, kao što smo mi ljudi, na planeti je greh. Međutim, u svetim knjigama ne postoji doslovce tačno šta je sve zabranjeno i šta je to greh. I ja sad, ovako radoznao imam gomilu pitanja koja me more, jer želim da okajem svoje dosadašnje grehe i počnem život sveca. A ne želim da tumaram u mraku neznanja.
Evo prve dileme – snimanje kamerom.
Snimanje kamerom nije ni moglo biti zabranjeno u vremenu kada su te svete knjige pisane, jer kamere tada nisu ni postojale. Što znači da dvoje ljudi u braku, u misionarskoj pozi mogu namestiti kameru da ih snima dok “proizvode” dete. Razmišljam, ako može da se snima porođaj, zašto ne bi bilo ok da se snimi ceo proces proizvodnje jednog ljudskog bića. Od mošnica do punoletstva. Na primer, može se napraviti lep i poučan dokumentarac o tome. Dakle da li bi to bio greh? Mislim, snimiti takav koitus.
