Spontani, zadovoljni i opušteni ljudi ne vode računa o tajmingu. Ne čekaju ništa, ne guraju ništa, ne planiraju mnogo unapred, jednostavno prate tok i ostaju uključeni. Kad im nešto dođe, oni to prihvataju, kad nešto žele, rade na tome, kad se ukaže prilika, uskaču.
Ako želite da postignete svoje ciljeve, da se osećate ispunjeno emocionalno i duhovno, morate naučiti razliku između tajminga i izgovora. Ponekad morate sačekati da se sklope kockice, ponekad osećate da ono što priželjkujete još nije na redu, ponekad oklevate, jer nema načina da budete sigurni kada je pravi trenutak da raskinete sa partnerom, ili da napustite posao koji vas sputava, ili da nekome kažete nešto što znate da će biti bolno i neprijatno. Ponekad je tajming loš, a ponekad i nema boljeg tajminga, jer je pravi trenutak potpuno sporedan. Ponekad treba biti mudar, pa sačekati da se stvari malo razviju, jer će vam lakše ići ako samo još malo sačekate. Ponekad morate da procenite – ima li mesta proceni. A ponekad samo morate da skupite hrabrost.
Spontani i zadovoljni rade to isto – uzimajući u obzir svoju intuciju i osećaj. Ako su nestrpljivi, a u srcu znaju da bi bilo mudro i konstruktivno da ne pokušavaju da stvari srede na brzaka, nego da se strpe, koliko god im to teško padalo – oni biraju da urade ono što im je teže (da se strpe) znajući nepogrešivo u celom svom biću, da je ta strategija konstruktivna i produktivna. Ako uoče priliku, a osećaju strah pred promenama koje će doneti korišćenje prilike, oni opet rade ono teže – zgrabe svoju priliku, koliko god se plašili. Upravljaju se prema svom unutrašnjem kompasu i ne traže izgovore za svoje strahove, ne pokušavaju da izbegnu izlazak iz zone komfora samo zato što je to neprijatno, već biraju da se “iscimaju” zarad sopstvene dobrobiti. Oni sarađuju sa svojim srcem, prate vođstvo svog osećaja, slušaju svoju intuiciju – usklađuju se sa životnim tokom, upravljaju svoj čamac onako kako zahtevaju burne ili mirne vode u kojima su se našli.
