Umorili ste se. Osećate da vam već godinama niko nije stvarno uzvratio osećanja, a istovremeno osećate da ste puni ljubavi, koja se preliva i nema na koga da se usredsredi i da se transformiše u nešto realno i životvorno. Kao da je sva ta ljubav uvek bila samo vaša, i čak i onda kada je izgledalo da je sa nekim delite, zapravo ste tom svojom ogromnom ljubavlju obuhvatali drugu osobu, koja je reflektovala vaša osećanja, vašu strast, vaše želje. Uvek ste voleli, a ponekad je izgledalo kao da ste i voljeni. Malo. Ali, malo nije dovoljno. Čuli ste o pravoj ljubavi. Uzvraćenoj. Poznajete neke parove koji se vole. Gledate oko sebe nepoznate parove, ne bi li ste odgonetnuli da li oni to imaju, tu uzajamnu ljubav, ili se samo ogledaju jedno u drugom, bez prave povezanosti. Ovo dvoje povezuje strast, ali daleko su od ljubavi. Onaj par deluje umorno, kao da su odustali i nasukali se jedno na drugo. A onaj treći se još uvek ispituje, kruže jedno oko drugog i šalju signale, pokušavajući i sami da protumače šta se dešava. Ovi četvrti su smireni i izgledaju kao uigran tandem, kao ratni drugovi, koje više ništa ne može da iznenadi. Onda ugledate dve sede glave sa osmesima zanosa i sjajem u očima, kako se nežno gledaju i drže za ruke, kao da su najzad našli ono što su celog života propuštali, kao da su najzad zaslužili. I oni poznaju nešto što vi niste nikada imali, a možda su to zaslužili zato što nisu odustali. Kakva li je njihova priča?
Ljubav vas obeshrabruje, ljubav vam uliva snagu, ljubav vam deluje beznadežno, ljubav vam daje nadu. Takva je ljubav, mnogolika. Obuhvata jedno i drugo i stalno pokazuje i svoje lice i svoje naličje.
I dosta vam je te grube vožnje od nemila do beznađa. Dosadilo vam je da verujete u ljubav, čekajući da vam se ona dogodi. Razmišljate o tome šta bi se desilo da odustanete, da ovog momenta rešite da ste iskusili sve što ste mogli i da možda nikada nećete doživeti ono što ste samo naslutili, da vam ljubav nikada neće biti uzvraćena onom snagom, kojom ste vi u stanju da je pružite i iskažete.
