Znaš onu narodnu – posle…heh…spajanja, nema kajanja? Pa, to ne važi samo za (pogrešnu) odluku u tome sa kim ćeš otići u krevet. Primenljivo je na sve (pogešne) odluke. Zez je u tome što možda uopšte i ne znaš da si nešto odlučila, a ipak si to uradila. I ne sviđa ti se. Volela bi ta se to nije dogodilo. Da nisi to rekla, da se nisi obavezala, da nisi toliko požurila, da si ranije otišla kući…
Međutim, kad nešto uradiš, od razbijanja šolje, do poslovnog poteza koji te je blokirao i unazadio, to je urađeno. Desilo se. Na nekom nivou postoji čak i odluka da razbiješ omiljenu šolju, iako ti je strašno krivo što si to uradila. Glupost, nepažnja. Ali nešto u tebi je odlučilo da tog momenta bude glupo i nepažljivo i da ti skrene pažnju možda na neku drugu vrstu nemarnosti koju iskazuješ prema drugim stvarima koje su ti važne, a ti ih uzimaš zdravo za gotovo, ne neguješ ih i ne čuvaš. Sve nešto znači.
