Brojne mudrosti i izreke upoređuju ljubavno izgaranje sa groznicom, smrtnim ranama i drugim lakšim i težim oboljenjima duše i tela. Osim dijagnoze, nude se tu i razni lekovi. Jedna od boljih dijagnoza i preporučene terapije, kaže da je ljubav lakši psihički poremećaj, koji se leči brakom.
Dobra vest je ovo o lakšem poremećaju. Terapija je ono što je zajebano.
Dakle, svaki put kad se razbolite od ljubavi, lek je da isterate to na znoj. Jer zajedništvo, prisnost i navika su rudarski posao, u kome očvrsnete i naučite koliko možete da trpite. Dok postoje topla osećanja, to se zove tolerancija. Kad ogromne gomile đubreta koje morate da tolerišete zatrpa i uguši nežna osećanja, počinje trpljenje.
Trpljenje se samo za slovo razlikuje od strpljenja. Zato ih često i mešamo. Mislimo da treba da imamo strpljenja i da će vremenom stvari biti bolje. Ili da ćemo ih lakše podnositi. Stvari s vremenom nikada same od sebe ne postanu bolje, ali istina je da počnemo lakše da ih podnosimo.
A kad se prenemo i zapitamo zašto i kako smo uopšte došli u situaciju da podnosimo nešto što nas je na početku nosilo u moćnom zaletu, čiji nas je intenzitet ostavljao bez daha, onda shvatimo da se taj zalet odavno pretvorio u inerciju, a intenzitet u dosadu. Ostali smo bez goriva. Kotrljamo se nekako, ali zašto bismo to činili, kad znamo kako možemo da letimo?
