Otkad je Disney počeo da snima live-action filmove naših već omiljenih animiranih priča, svi smo navalili u bioskope da ponovo gledamo sve te divne bajke uz koje smo odrasli. Mada, u poslednjih nekoliko filmova možemo primetiti da su stvari možda postale suviše mračne da bi ih deca gledala. Jer, deca verovatno ne bi trebalo da gledaju na velikom ekranu smrt, kosti, lobanje i teror koji se pojavljuju u mnogim scenama.
Kao i mi, zaslužuju da imaju detinjstvo bez ovakvih scena, sa malo srećnijim uvidom na priču. Setite se samo filmova poput Labyrintha, Return to Oz, The Watcher in the Woods kroz koje smo mi imali prve dodire sa strašnim scenama pa smo bežali nazad na animirane filmove jer su ovi bili suviše strašni za nas.
Trebalo bi da se podrazumeva da decu vaspitavamo bolje nego naši roditelji nas, ili barem tako volimo da verujemo. Ali ipak, kanal ili film posvećen deci mora biti uglancan kako bi ona to mogla da gledaju. Scene ne smeju biti toliko strašne, jer onda nisu adekvantne za njih.
Disney, kao jedna od najboljih kuća koja na godišnjem nivou zarađuje milijarde na svojim fanovima, želi da se obrati velikom broju ljudi odjednom, a da pritom i u svojim zabavnim parkovima zaradi na prodaji video igara, igračaka i karata za vožnju svih tih zabavnih stvari na koje nalećemo u Disneylandu kako bi nam dali beg od realnosti makar na dan. Stoga će, po prvi put, najnoviji film ove kuće Maleficent: Mistress of Evil, svi koji nisu informisani otići da gledaju sa decom, a on možda baš i nije prikladan za njih.
Ovo je veoma iznenađujuće jer najnovija avantura ovog sad već kultnog lika važi za jedan od najmračnijih Disney filmova (ako izuzmemo Marvel filmove, kao i Star Wars). Pun je scena smrti, grobova i svi se sada nadamo da su ovaj film namenili više tinejdžerima nego deci. Film je režirao norveški reditelj Joachim Rønning, pa onda ovo ima malo više smisla jer je dosta elemenata uzeto iz mitologije Norveške, a njihove priče takvog tipa jesu namenjene deci. Duh ovih priča je provučen kroz nastavak Maleficent filma, a sve je ulepšano specijalnim efektima kako bi magija oživela na velikom ekranu.
Sam termin u naslovu Mistress of Evil je prilično direktan. Ili, u najmanju ruku konvencionalan za jedan ovakav Disney film, gde su specijalni efekti oživeli ovaj lik i dostavljen nam je još jedan fantastičan film izvučen iz sefa Walt Disneya. Aurora je napokon kraljica magičnog kraljevstva (nakon što je prespavala prvi film), dok njen momak princ Phillip koji jako brzo postaje njen verenik, što se naravno Maleficent nikako ne sviđa. To znači samo jedno – njihova kraljevstva će biti ujedinjena, a mir koji su svi dugo čekali će stupiti na snagu zahvaljujući ljubavi ova dva lika… Ili ipak ne?
Naravno, nisu svi srećni zbog njihovog optimističnog pogleda na budućnost. Konkretno pričamo o njihovim majkama, koje će uskoro biti u nekoj vrsti srodstva. Sa Phillipove strane imamo kraljicu Ingrith koju glumi fabulozna Michelle Pfeiffer, dok sa Aurorine strane imamo već dobro poznatu majčinsku figuru Maleficent, koju glumi Angelina Jolie. Ove dve porodice upadaju u ozbiljan konflikt koji ima posledice u vidu rata.
Kao što već nagađaš, ovo nije još jedna divna animirana bajka kao što je bio prvi film o Maleficent. Za razliku od prvog dela, drugi deo ima daleko više akcije, masivniji je i ima dodirne teme genocida, između ostalog. I to sve u Disney filmu! Ovo je prilično jedno veliko iskakanje iz priče kada su u pitanju live-action filmovi ove kuće. Ovo je prvi istinski Disney motion picture film koji nismo mislili da ćemo ikad dobiti. Postoji određena doza divljenja prema tome. Možda je ova kompanija napokon spremna da se bavi teškim temama. Ili je ovo ipak samo strategija za nešto što nam tek sledi?
