Osećanja su stalno prisutna, u vama i u svima oko vas, svakog trenutka. Možda neka emocija nije dominantna, pa se ne ispoljava na neki vidljiv način, ali teško je sakriti dejstvo snažnih emocija. I zapravo, oni kojima to polazi za rukom, ne kontrolišu emocije, nego svoje ponašanje.
Dakle, ne možete zaista da kontrolišete emocije – one se javljaju na organskom nivou, njima upravlja limbički sistem u mozgu i kada se jednom pojave, prati ih određena hemija. Ne možete ih vratiti putem kojim su došle, to bi bilo isto kao da pokušavate prosuto mleko da vratite u šolju. Ali, ako ne možete da utičete na to da li će se emocija pojaviti i ne možete je suzbiti kada se pojavi, postoji nešto što možete da učinite, a to je kako ćete da postupate. Možete dakle, da upravljate svojim ponašanjem. Možete odlučiti da ne “prsnete”, da ne reagujete povedeni emocijama, već da sačekate da se plima povuče, pa da razmislite. Ima ljudi koji to nikada ne čine – oni prosto vole da praksaju i besne i kao da jedva čekaju i najmanji povod za to. Oni nisu vrlo temperamentni i strastveni, već nestabilni i manipulatori. Izražavanje osećanje zahteva visok stepen lične odgovornosti. Lako je prepustiti se afektu i odbaciti odgovornost.
A mnogi baš to i čine – smatraju da nisu oni odgovorni za svoje ponašanje, kad ih ponesu osećanja. Krive emocije za ono što oni čine pod njihovim uticajem. Pronalaze opravdanje u suženju svesti i afektu i nije da nisu sasvim u pravu, jer i zakonodavstvo poznaje olakšavajuće okolnosti za nedela počinjena u afektu. Ipak, lakše je osloniti se na izgovor za ono što činimo bez razmišljanja i kontrole, nego uložiti napor i ne učiniti ništa što će nekog da povredi, ne napraviti scenu i ne napraviti glupost, iako se emocije kovitlaju u nama.
Ovu vrstu manipulacije koriste nasilnici kada opravdavaju svoje postupke i žrtvi poručuju „ne ljuti me”, “eto vidiš šta si me naterala da uradim” i “sama si kriva”. Afekat postoji, ali postoji i odgovornost – izazvana osoba uvek može da se okrene i izađe, pre nego što kaže ili uradi nešto zbog čega će se posle kajati (ili neće, ako je psihopata – a tada obično i ne pomišlja da se suzdrži).
