Emocije ne mogu – i ne treba – da se isključe. One su tu sa razlogom, naročito onda kada osećamo ono što je neprijatno i što uopšte ne želimo da osećamo. Rado bismo isključili osećanje straha, zbunjenosti, nesigurnosti, razočaranja, besa – ali to nije moguće. Ljudi posežu za raznim oblicima anesteziranja emocija, nastojeći da ih “utope” u alkoholu, da otupe oštricu osećanja drogama, ili suprotno – da izazovu visoku senzitivnost i posebno euforična osećanja.
Ali osećanja su stalno prisutna i retko kada su “čista” – uvek je tu neka mešavina osećanja, a kada bismo obraćali pažnju, uvek bismo mogli da odredimo koja su osećanja prisutna, koja su dominantna ili uravnotežena. Međutim, mi nismo navikli da posmatramo sebe i da se bavimo svojim osećanjima, pa zato i imamo predrasude o njima i pokušavamo sa njima da se borimo ili verujemo da možemo da ih kontrolišemo, ili isključimo kada su neprijatna. Kada obratimo pažnju, stičemo dublje razumevanje, upoznajemo sebe i shvatamo da ono što osećamo nije izvitopereno, sramno, neprilično i da se i drugi tako osećaju u sličnim situacijama. Kada bismo isključili osećanja, izgubili bismo kompas svog unutrašnjeg života i najvažniji alat samospoznaje.
Kontrola i isključivanje osećanja su ravni apsurdnom savetu lekara koji glasi “izbegavajte stres”. To je isto kao kada vam neko kaže da ne živite neko vreme, da bi vam se organizam odmorio i oporavio. Stres je deo svakodnevice, a u savremeno doba ne biste mogli da ga izbegnete sve i da odete na mesec dana na Havaje. Bilo bi to stresno putovanje. Ili stresan uvid u činjenicu da je to samo odmor, a ne vaš stvaran život. Ili briga zbog svega što ste ostavili i zapostavili da biste otišli na tako egzotičan odmor. Možda bi naleteo neki cunami. Ili korona. Ne možete izbeći stres. Ali možete se suočiti sa njim i kanalisati ga, putem prepoznavanja i prihvatanja svojih osećanja i brojnih strategija zdravog života i održavanja mentalne i emotivne stabilnosti.
Pozitivan stav u životu je jedna dobra strategija, ali, danas postoji imperativ da budete pozitivni – a to je kao u “Petru Panu” – mislite srećne misli i poletećete. Osim što ne možete na silu prizvati i sebi nametnuti pozitivne misli kada trpite fizičku, duševnu i emotivnu bol. Svako osećanje zahteva da bude prepoznato, prihvaćeno i ispoštovano i ni jedno neprijatno osećanje ne možete prosto zameniti nekim prijatnim i pozitivnim. Pozitivan stav je ono što će vas osnažiti da prebrodite krizne periode, da se posle gubitaka, povređivanja i razočaranja saberete i nastavite dalje, ne gubeći poverenje i životnu radost, ne izbegavajući iskustva i suočavajući se sa iskušenjima – znajući da opet možete izgubiti, biti povređeni i slomljeni i da je to deo života i to možda onaj deo koji vas najviše obogaćuje.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
