I srela sam mnogo žena, koje se osećaju kao i ja. Neke su toplije i slobodnije od mene u izražavanju osećanja, a neke zatvorenije, ali sve one imaju jasan osećaj da žive za ljubav i da je ljubav najvažnija u životu. Ne tvrdim da sve žene žive za ljubav i ne tvrdim da nema muškaraca koji imaju istu svest o važnosti ljubavi, ali razlika je očigledna, a još sam je jasnije uvidela i razumela, zahvaljujući Tolstoju, koji je tako dobro video ono što je ljudima u srcima. Nekoliko tipova muškaraca on opisuje – oni imaju vrlo različita ubeđenja, interesovanja i vrednosti, po svim pitanjima, pa i po pitanju ljubavi, iako ih povezuje način života u visokom društvu. I još nešto im je zajedničko. Svi oni (kao i sve žene u romanu) doživljavaju ljubav, emocije ih duboko potresaju i dovode u razne nezgodne, bolne i teške situacije, za koje oni osećaju da su, kao muškarci, dužni da ih razreše. I svaki od tih muškaraca ima neku aktivnost, neko životno opredeljenje i interesovanje, koje im obezbeđuje ravnotežu u situacijama kada su potreseni i beznadni.
Glavni baja Vronski, strasno voli konje, svoj puk i više od svega svoju čast i kuraž, koji se u tim segmentima života ispoljavaju u punoj snazi i bez ometanja; drugi lik voli svoje seosko imanje, ekonomiju, vođenje domaćinstva, osavremenjavanje i unapređivanje i život obuzet neprekidnim radom, nadgledanjem radnika i sopstvenim učešćem; treći lik voli svoju državnu službu, važnost svog položaja u društvu, religiju, odgovornost; četvrti voli lagodan život i momačku slobodu u kojima pronalazi svo zadovoljstvo koje mu je potrebno, iako time povređuje i zapostavlja ženu i porodicu… Svi oni imaju moralna načela, kojih nastoje da se pridržavaju i koja silom prilika, zbog ljubavi, izdaju. I svaki put kad su zamalo prsli, oni se bacaju na posao, koji im odvlači svu pažnju, kome se strasno posvećuju i u kome pronalaze smisao i zadovoljstvo, koji su upravo pretili da nestanu, pod pritiskom emotivnih i moralnih dilema i užasa. Muškarci su uvek imali posao koji će ih odvojiti, fizički i psihički od uzroka problema. A žene su ostajale u kućama, sa decom i jedne sa drugima, preživljavale porođaje, negovale decu i nosile se sa emotivnim gubicima i lomovima u okviru domaćinstva i porodice kojoj pripadaju. Što uopšte ne znači da nisu imale dovoljno posla, da u njega usmere svoju energiju, nego da je to i dalje bio posao usko vezan za emocije, bol, doživljavanje i preživljavanje. Danas žene uglavnom imaju i druga posla. Mogu da se spreme i izađu iz porodičnog kruga, da pola dana rade poslove u kojima se osećaju kompetentno, sa čijim zahtevima lako izlaze na kraj, da postignu samozaborav u predavanju poslu i da na kraju radnog dana imaju osećaj postignuća, koji im stabilizuje sva druga osećanja nesigurnosti i zapitanosti.
Žene, kao i muškarci, imaju svoj život, nezavisno od emotivnih odnosa, a i dalje ostaju svesne važnosti ljubavi u životu – one sve ređe dopuštaju da im “ljubav” uništi život, jer znaju da ljubav nije rušilačka, nego stvaralačka snaga. Pa, izgleda da ima veze sa vremenom, a i sa ljubavlju. I danas se ljudi ubijaju na grozne i bizarne načine, zato što su odlepili i ne mogu više da podnesu sebe i svoj život. Ali niko više ne misli da je to zbog ljubavi. Ljubav je sila života, koju oni što žive za ljubav osećaju i kad su sasvim sami, bez ikoga kome bi ljubav iskazali. Ljubav je sila koja povezuje i sjedinjuje, a svakome je pre svega neophodno da se poveže i sjedini sam sa sobom i svojim osećanjima.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Izvori fotografija: www.leseclaireuses.com, www.deandorman.com, www.eligiblemagazine.com
Aleksina Đorđević
