Onda kada sve delimo sa mamom, mi zapravo sebi nesvesno možemo “oduzeti” slobodu mišljenja i stava, jer na neki način ne odrastamo i nastavljamo dalje – već i dalje savete za svoj život tražimo tamo gde smo odrasli. Što naravno, nije u potpunosti loša stvar i obrazovanje i vaspitanje uvek jeste nešto što potiče iz kuće, ali ako želimo da rastemo kao osobe – mi moramo jednom da presečemo i počnemo samostalno da donosimo odluke na osnovu ličnog mišljenja koje se može razlikovati od mišljenja naših roditelja. Nekada ćete, možda, doći u situaciju da na neka važna pitanja drugačije gledate od vaše mame. I to je sasvim legitimno i nema ničega lošeg u tome. Mama je tu da vas voli i podrži, bez obzira na to da li se slaže sa vama ili ne. I baš u tim situacijama mama ne može da vam se postavi kao drugarica, i zato vam je potrebna – drugarica.
Suština je u tome da bi u životu trebalo da negujete nekoliko različitih odnosa, jer svaki od njih nosi svoje prednosti po vas, i svaki je značajan za vaš i vaš lični razvoj – kao jedinstvene osobe na ovoj planeti. Odnos sa roditeljima će vam doneti osećaj sigurnosti i lične vrednosti i važnosti, odnos sa najboljim prijateljima daće vam osećaj pripadnosti i povezanosti sa svetom koji nije vaša inicijalna porodica iz koje ste potekli, dok će vam partnerski odnos dati novu životnu ulogu i svrhu, emotivnu konekciju na novom nivou i osećaj da ste i vi deo rastuće ljudske rase. Svaki od ovih odnosa doneće vam različite emocije i na različit način će uticati na vas, i ne bi trebalo ni da očekujete da će jedna osoba moći da ispuni sve vaše životne potrebe, kao što to ni vi za nekoga ne možete učiniti. Zato, nek mama ostane mama, a najbolju drugaricu potražite van svoja četiri zida.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Jovana Pantić
