Jednom davno, u ne tako dalekoj zemlji, živela je devojka zahvaljujući kojoj je nastala bajka o Pepeljugi. Devojka se zvala Rodopis (Rhodopis), što u prevodu znači “rumeni obrazi” i živela je u Trakiji, jugoistočnom delu Balkana, 500 godina pre nove ere.
Moderna holivudska bajka zasnovana na 2,500 godina staroj istinitoj priči
Prodata je kao robinja jednom Egipćaninu, Karaksosu (Charaxos). Zahvaljujući svojoj svetloj puti i plavoj kosi, ubrzo je postala gospodareva miljenica. Jednom prilikom joj je poklonio skupocene, zlatne cipelice koje je trebalo da oponašaju odsjaj njenih vlasi na suncu. Ostale sluškinje, tamnopute, ružne i neprimećene od strane gospodara, iz zavisti su se loše ponašale prema njoj i time zaslužile mesto u bajci kao zle polusestre.
Na festivalu u Memfisu njeno prelepo lice i zlatne cipelice su zapale za oko faraonu Amasisu II (Ahmose II), poslednjem velikom vladaru Egipta pre persijskog osvajanja. Čuveni vladar ju je odveo na dvor da mu bude jedna od žena, pošto nije imao kraljicu, već mnoštvo kurtizana.
I danas zlatne cipelice privlače pažnju na ulicama
Uvek su ljudi voleli da ulepšavaju istinite priče, te se u to vreme govorilo da je bog Horus, prerušen u orla, skinuo jednu zlatnu cipelicu sa noge Rodopis i dostavio je faraonu. Faraon je zatim naredio svim devojkama u kraljevstvu da isprobaju cipelicu, ne bi li se oženio prvom kojoj bude odgovarala. Potraga za ženom ga je odvela u kuću gde je služila antička Pepeljuga kojoj je bilo naređeno da isproba cipelicu. Nakon što se uverio da joj savršeno pristaje, odmah ju je zaprosio i Rodopis je živela srećno do kraja života, kao jedna od njegovih mnogobrojnih žena. Ovu prvobitnu verziju priče zapisao je Strabo (Strabōn), grčki filozof i istoričar.
Bajka nam poručuje da magija deluje samo noću
Mašta braće Grim (Jacob and Wilhelm Grimm) i Volt Diznija (Walter “Walt” Disney) nepovratno su nam usadili u glavu prelepu, vrednu, plavokosu devojku, koja postaje princeza zahvaljujući neposlušnosti i lepoj garderobi. Istinita priča krije u sebi dublju poruku – treba verovati sudbini, a ona će nas zauzvrat iznenaditi kada se najmanje budemo nadali i možda bude toliko nestvarna da će je ljudi jednog dana prepričavati kao bajku.
A Pepeljugine cipelice? One nam i u mašti i u stvarnosti škakljivo poručuju da ćemo pre biti primećene i poželjne ako nosimo upadljivu obuću.
Da li je i bajka o Snežani zasnovana na istinitoj priči možete saznati ovde.
Katarina Mitrović studira prirodne nauke, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da to podeli sa svakim ko bi je saslušao. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”
