Ako ste došli dotle da morate da birate između sebe i njega, to znači da ste došli do kraja. Ako odaberete njega, dokrajčićete sebe. Ako odaberete sebe, kraj je svakoj zamisli da vam može uspeti sa njim.
I kad se nađete u toj poziciji, na tom mestu, gde se biraju krajevi, postajete veoma jasnovidi. Izbor nije lak, ali nije ni zamagljen vašim očekivanjima, sentimentalnošću i nadama. Sa tog posebnog mesta, sve je kristalno jasno. Birajući njega, odričete se sebe. Pristajete da živite njegov život, njegove strahove, njegove ambicije, njegove potrebe, njegove želje. Ne kažem da to nije dobar izbor, adekvatan izazov, plemenit poziv. Njegov život možda više vredi nego vaš, a vaš možda ima više smisla ako ga podredite njegovom. Samo što to “više smisla” ne pije vodu. To mora biti jedini smisao vašeg života, da biste odabrali njega umesto sebe. Ako tako stoje stvari – a sa tog visokog mesta, vidikovca nad krajevima kojima ćete se privoleti, jasno vidite da li stvari stoje baš tako – onda rispekt! Napravite najbolji izbor, dajte svom životu smisao za kojim vapite, žrtvujte se, podredite se, posvetite se. Možda nećete biti srećni nikada više, ali svetlećete plemenitošću i ispunjenošću do neba. Mislim da jedino to i znači biti svetac.
