Kao i u ličnim, porodičnim i partnerskim odnosima, sa manipulacijom se možete sresti i u radnom okruženju – kolege mogu da budu manipulatori, ali oni uglavnom nemaju moć da vam mnogo zagorčavaju život. Međutim, šef koji upravlja odnosima u kolektivu uz pomoć manipulacije, i te kako može da vam dolazak na posao pretvori u mučenje. Ovo su najčešći oblici manipulacije za kojima posežu nadređeni.
Obećanja (davanje lažne nade)
On možda ne obećava ništa konkretno, ali vam svojim nagoveštajima i ponašanjem stvara uverenje da ćete napredovati, dobiti povišicu, ili imati neke druge koristi, ukoliko zadovoljite šefova očekivanja i zahteve. Na ovaj način, šef obezbeđuje poslušnost, a vi postajete njegov “potrčko” i nalazite se u veoma nezgodnoj poziciji. Ostalima se to uopšte ne dopada (i nemaju baš visoko mišljenje o vama, smatraju da ste ulizica), a vi ćete pre ili kasnije shvatiti da ste izigrani i da se ono čemu ste se nadali ni na koji način ne ostvaruje. Manipulacija svakako stvara loše odnose u kolektivu, a ako joj podlegnete, postajete deo problema, a ne deo rešenja.
Igranje na kartu sujete
Dva su načina da nadređeni vama manipuliše gađajući vas u sujetu. Može od vas zahtevati da radite nešto što vam se uopšte ne radi i od čega pokušavate da se distancirate, tako što će vam reći da samo u vas ima poverenja da ćete to uraditi kako treba, jer vama to baš dobro ide, vi ste u tome najveštiji i niko drugi ne ume kao vi – da posluži njegovim ciljevima i namerama. Drugi način je da izrazi sumnju u vaše kompetencije i sposobnosti i da vas izazove da se dokažete, radeći nešto što uopšte nije vaš posao.
Za ovim metodama manipulacije, nadređeni posežu tamo gde su njihova prava da vam daju zadatak ograničena – za manipulacijom nema potrebe, ako jednostavno mogu da vam dodele neki zadatak, koji jeste u opisu posla, odnosno, koji je “pokriven” ugovorom o radu. Zato, ako prepoznate ovaj oblik manipulacije, ne nasedajte – očigledno je da možete odbiti takav zadatak, jer nadređeni nema osnova da to traži od vas.
