Kada smo mladi, zaljubljujemo se lako, brzo i fatalno. Ne mislimo mnogo o tome kakva je osoba koja nas je privukla, jedino što nam je važno je da je privlačna, da možda svira u bendu ili da je sportista (svakom svoje). Ipak, u kasnijim godinama, kada već razmišljamo o tome da bismo sa nekim možda proveli i život, a ne raskinuli nakon šest meseci strasti i držanja za ruke po parkovima, naši kriterijumi postaju veći. Bolje poznajemo sebe, svoje potrebe i želje, i samim tim i želimo bolje da upoznamo i druge – kako bismo se osigurali da smo kompatibilni i da ćemo zaista naći zajedničku sreću. Ali, pri odabiru partnera ne postoje ustanovljena pravila, svakoga od nas drugačije stvari privlače, i ponekad nam se čini da smo potpuno nepripremljeni na ovu životnu igru.

U tim trenucima pokušavamo da se koristimo umom, a ne samo srcem, i da celu situaciju posmatramo racionalno – iako to možda nije uvek najpametniji način. Jednostavno, čini nam se da nam je srce nedovoljno poverljivo i da ne možemo samo u njega da se pouzdamo. Pitamo se, da li osoba koja nam se dopada ima karakteristike koje bismo cenili, da li izlazi na ista mesta kao i mi, da li takođe više voli “How I Met Your Mother” nego seriju “Friends”… Međutim, u ovom sitničavom biranju zajedničkih interesovanja, često izgubimo pogled na širu sliku, a onda se pitamo gde smo to tako silno pogrešili.

 

Jeste da je Jean-Luc Godard, čuveni francuski režiser, rekao kako smatra da će se muškarac i žena koji ne vole iste filmove nakon nekog vremena sigurno razvesti, ali nisam toliko sigurna da verujem u to. Odnosno, verujem da nas interesovanje za iste stvari može povezati, ali da nije apsolutno presudno. Onda kada volimo iste filmove, mi zapravo pokazujemo naklonost ka istoj estetici, vrednovanju istih emocija ili pak razumevanju istih životnih koncepata. Što je, možemo se složiti – veoma važna stvar. Ali, isto tako, možda ćemo nešto prerasti, možda neke uvide još uvek nemamo a možda ćemo se i predomisliti. Možda će nam druga osoba otkriti nešto o nama samima što mi još uvek ne znamo. Možda će nam otkriti baš naš omiljeni film. Ko zna, dok joj ne damo šansu?

Comments