Pasivnost
Vi zapravo nikog i ne tražite. Ili ste utonuli u malodušnost, ili ste ubedili sebe da će onaj pravi naići, kad prestanete da ga tražite. Ograničili ste svoje kretanje na poznatu dnevnu maršrutu i ne izlazite van zone komfora ni za korak. Pa, gde mislite da će vas taj neko zadesiti? Zazvoniti vam na vrata? Zaposliti se u vašoj firmi? Sudariti se sa vama u prodavnici, pa kad vam se sve prospe, izvešćete jednu od onih „meant to be“ scena iz filmova, u kojima zajedno čučite i skupljate vaše stvari uz zbunjeno izvinjavanje i kad se pogledate, shvatite da ste se najzad sreli? Tako ćete doterati dotle da počnete da flertujete sa poštarom i da nalećete na nepoznate ljude na ulici i u prodavnici, ne biste li ispitali mogućnosti sudbinskog slučajnog susreta, osećajući duboko u sebi da ste malo odlepili i da vam treba pomoć.
Držite se povređenosti iz prošlosti
Imate loše iskustvo, pa? Znate li da je to samo pleonazam? Svako iskustvo uključuje loše stvari koje su nam se dogodile, jer jedino tako nešto stvarno doživimo i naučimo. Ako odbijate da učite iz svog (lošeg) iskustva, postaćete ljuta i ogorčena osoba, koja ne očekuje ništa dobro, odnosno, uvek očekuje potvrdu svog negativnog stava. A to je snažna energija, koja zaista privlači potvrdu koju tražite. U pravu ste, svi su oni površni i prostaci i samo će vas povrediti. Ali, šta vi imate od toga što ste u pravu? Hranite jedan loš stav i uništavate sebi svaku šansu da prepoznate mogućnost za nešto realno dobro i kvalitetno.
