Prema raznim anketama, na pitanje “Šta vam je najvažnije u životu?” uvek odgovaramo “Pa zdravlje, naravno!” Malo ko odgovori da je to novac, porodica, lepota, obrazovanje ili nešto treće. “Zdravlje” je kao napamet naučeni tačan odgovor iza kojeg možete da se sakrijete, dobijete peticu i ne budete osuđivani. I svi vam veruju. Jer svi odgovaraju isto.
Ali najzanimljivije je kada takav odgovor dobijete i od devojaka na kojima je veoma očigledno da redovno posećuju solarijum (veoma korisno po zdravlje), koriste svakodnevno velike količine pudera (za lice veoma povoljno), nose zanimljivo kratke jakne zimi da bi stomak ipak mogao da se vidi (pa bilo bi besmisleno da se obuče nešto dugačko samo jer je zima), koje usput puše i ili piju – a kakve kod nas nije baš retkost videti. One su uradile sve što su protiv zdravlja mogle da urade, ali ako odgovore “Meni je zdravlje najvažnije u životu”, mi im ipak verujemo, jer – to je tačan odgovor.
Od starijih ljudi uvek čujemo “Pazi na zdravlje, trebaće ti”, “Čuvaj se”. Ali opet te savete ne primenjujemo. Ne razmišljamo o njima ili kažemo sebi “razmišljaću o tome kasnije, ali sad moram da odem u solarijum jer sutra izlazim!” Svaki dan iznova odlučimo da nastavimo sa svojim lošim navikama time ostavljajući prostora za možda ono “od sutra neću više…”, iako znamo da to sutra neće doći verovatno nikad, ili bar ne skoro.
Ako se loše hranimo, za to jeste delimično kriv i broj restorana brze hrane, ali krivi smo i sami što u njih odemo. Ako pušimo verovatno treba okriviti lepa pakovanja, a isto to možemo reći i za alkohol a isto i za sve što znamo da nam šteti ali da ipak radimo.
Stil života se promenio i u tom smislu da sve više možemo da radimo preko kompjutera ili od kuće i sve manje izlazimo, krećemo se ili se bavimo sportom.
Ako pušite i kažu vam (a dovoljno je i da samo pročitaju sa kutije za cigarete) “pušenje je štetno po zdravlje”, izgovori pušača vode ka tome –“Pa bolje da provedem trideset godina srećno, nego i devedeset ako ne radim ono što volim” ili “A znam da je štetno, ali šta sve na svetu danas nije štetno!” ili morbidan odgovor “Pa bolje da umrem mlada, biću lep leš”. Čak i da su svi ovi odgovori dati u šali – a u svakoj šali pola istine – dokaz da niko zaista svakodnevno ne razmišlja o zdravlju i da zaista retko ko takvo pitanje shvata ozbiljno je i svaki kafić gde se treba izboriti za mesto u pušačkom delu, dok deo za nepušače čeka, ali uzalud.
Kada idete u solarijum, da li mislite na zdravlje? Teško. Zdravlje je nešto na šta se misli kada treba odgovoriti na anketu, van njih ta briga o zdravlju nije popularna. Možda se čini žrtvovanjem ako isprobate neku novu dijetu ili odlučite da počnete da se hranite zdravije ili prestanete da pušite, ali motivacija ni tada uglavnom ne potiče iz želje za zdravljem, ili ako potiče delimično, svakako mora da postoji tu još nešto što nas pokreće na takva “žrtvovanja”.
Sa druge strane neke stvari i ne zavise od nas: zagađen vazduh, prepuni autobusi, leti prejako sunčevo zračenje itd.
Ali pravo pitanje je da li je danas uopšte potrebno brinuti o zdravlju koliko i ranije? Većina bolesti je izlečiva za razliku od ranijih vekova, kada je ova naša “zdravlje ti je najbitnije” i nastala. Sa druge strane i kod ljudi koji su rođeni sa bilo kakvim invaliditetom, društvo radi na tome da ih uključi u razlilčite aktivnosti i da ih ne diskriminiše na osnovu njihove bolesti. I možda polako, ali napreduje.
Zdravlje danas nije prioritet. Jeste važno i teže je bez njega, ali zdravlje je radije nešto što se žrtvuje nego za šta se žrtvuje. Ali to je u skladu sa današnjim standardima, načinom života, napretkom medicine i tehnologije. Zdravlje je sve lakše povratiti, a čak i u situacijama kada je to nemoguće, osoba sa bilo kakvim nedostatkom danas ima mnogo više prilika i mogućnosti da uredi svoj život onako kako želi, nego što je to imao ranije.
U zapadnim zemljama smatra se malograđanskim stavom da je zdravlje najbitnije. Smatra se da čovek danas i kao bolestan ima prilike da uživa i napreduje u životu, da mu je mnogo toga omogućeno (što ranije nije bio slučaj). Procentualno mali broj bolesti je neizlečiv, a čak i neizlečive bolesti ne sprečavaju vas da uspete u životu: veliki broj ličnosti uspeo je i bez zdravlja: Homer (Homer) je bio slep, Betoven (Beethoven) je ogluveo, Niče (Nietzsche) je krajem života paralizovan a kažu da je tokom života patio od manične depresije, a sličnih primera ima zaista mnogo…
Bojana Ilić je studentkinja germanistike i danskog, obožavateljka Nemaca i nemačkog jezika, plavih ljudi i sladoleda! Zapravo obožavateljka svih jezika, sa misijom da govori barem 8 (uskoro). Kažu kreativna, ona bi pre rekla šarena. Jer život je šaren…
