Montira ručicu na crevo, pokazuje mi kako je crevo sa druge strane zatvoreno plastičnim poklopcem da ne ispadne gumica, prelazi iza pulta, nastavlja razgovor o farbama, uzima novac i – blokira. Drugarica joj kaže: “Ajde naplati, pa ćeš posle da mi kažeš.” Prodavačica se vajka: “Šta je sad ovo?!” Gleda u kompjuter, nešto joj se ne slaže. Ćutanje. Onda se sabira, vraća mi kusur putem oduzimanja i kaže sa osmehom: “Izinite, htela sam sve odjednom.”
Eh, draga moja, pa mi žene smo poznate po multitaskingu. Sve to stalno radimo. I ubeđene smo da nam baš dobro ide. Evo ja, sigurna sam da ću uspeti bar četiri radnje da strpam u petnaest minuta, umesto da svakoj posvetim po deset. I na kraju redovno vrištim. Aaaaaa, pustite me, pa ne mogu sve odjednom! Nemam četiri ruke! Nisam robot!
