Žene nisu prirodno nadarene za multitasking. One su samo super rutinirane u nekim stvarima, koje mogu da obavljaju napamet, dok malo pažnje poklanjaju jednoj i još malo drugoj stvari, što redovno čine dok sa nekim razgovaraju – telefonom, ili uživo. Ali tako podeljena pažnja, zapravo je smanjena pažnja. Nedovoljna. I mi to znamo. Ali stalno pokušavamo, jer smo ubeđene da imamo neprikosnovene sposobnosti za multitasking. Evo juče sam htela da prepečem hleb u rerni, onako kako deca vole, spremila ga za dva minuta, krknula u rernu, sela da napišem tekst i povezla se na toku misli – a ta vožnja me vodi daleko od kuće i hleba u rerni, sve dok ne zamiriše na izgorelo. Opet, pomislim očajno, bacim pregorelo, stavim novu turu i stojim pored šporeta. I nerviram se što gubim vreme, jer mogla sam da pišem, ali ako spržim još jednu turu hleba, nemam za treću.
Ne može ništa da se radi usput. Može, ali u posebnom stanju svesti – podeljena, odnosno smanjena pažnja, zahteva drugačiji nivo koncentracije, koji ne može dugo da se održi. Jedno vreme uspevamo, ali kad nas nešto omete, onda prsnemo i pizdimo. Kao kad ređaš kulu od karata, koja se stalno ruši i stalno moraš ponovo. Između ostalog, mit o multitaskingu doprinosi osećanju pritiska i stresiranju – sve želimo da obavimo brzo i efikasno, ubacimo u petu brzinu i jurnemo, kao na trkama. I vozimo, sve dok nas neko ili nešto ne prekine i ne zaustavi. Onda se načisto isfrustriramo i shvatimo da smo precenile svoje snage – po ko zna koji put. Ono što zaista možemo efikasno, jeste da posvetimo punu pažnju onom što radimo i da postignemo nivo koncentracije koji isključuje spoljašnje faktore – tada vozimo svojom standardnom radnom brzinom. Niti štedimo vreme, niti ga gubimo. To sa vremenom je ionako iluzija.
A isključivanje spoljašnjih faktora neće da isključi rernu u kojoj pregoreva hleb. Samo isključuje moju svest o njoj. Neću više da pokušavam, zaklinjem se stoti put. Možda odolim, sledeći put kad mi se učini da ću uštedeti vreme ako podelim pažnju.
Pročitajte još i ovo:
Dobar dan, KOMŠINICE, ‘ste vredni?
Stvari koje ste naučili od RODITELJA koji su vam pružali podršku
Da li ste suviše PRILAGODLJIVI: Razlika između trpljenja i tolerancije
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.pinterest.com
Aleksina Đorđević