Da li kreativni ljudi imaju veće šanse da razviju mentalnu nestabilnost?

Zašto neke labilne osobe kroz kreativni proces još dublje urušavaju svoju mentalnu stabilnost i propadaju kroz unutrašnji procep, ne pronalazeći ispunjenje i smisao u svom stvaranju i radu, iako ih drugi opisuju i doživljavaju kao genijalne stvaraoce, a neki drugi kroz kreativan rad pronalaze sebe, sagledavaju svoju slabost i labilnost i u procesu stvaranja se isceljuju i integrišu? Naučne činjenice su tu – DNK informacija ne laže, otvorenost ka labilnosti je upisana u genetiku mnogih kreativnih osoba, ali šta će pojedinac učiniti sa tim i u kom pravcu će krenuti izgleda zavisi i od mnogih drugih faktora unutar ličnosti, kao i od socijalnih faktora. Ljudski um je, koliko god o njemu saznavali i naučno potvrđivali premise i teze, i dalje nedovoljno istražena teritorija, na kojoj niko nije „kao kod kuće“ iako svako poseduje um i koristi ga onako kako je naučio. Možda se, na kraju krajeva, radi o tome čemu um služi, kako ga koristimo, a kako treba da ga koristimo, ali to je još jedno novo i kompleksno pitanje, kojim će se verovatno i nauka pozabaviti jednog dana.