Oproštaj – jedna reč iza koje postoji toliko emocija. To jeste nešto što može da spasi odnos, da donese pomirenje, da ljudi nastave da žive u ljubavi, prijateljstvu, mirnim porodičnim odnosima. Do praštanja se ne dolazi tako lako – iza toga obično stoji mnogo razmišljanja, klackanja. Ovde mislim na praštanje kada vas neko mnogo povredi, nešto preko čega ne možete lako da pređete.
I onda se postavlja pitanje, da li je kada oprostite potrebno i da zaboravite šta se dogodilo? Naravno, praštanje nije praštanje ako nekog stalno podsećate na to što je uradio, jer to znači da i dalje niste prešli preko svega toga. Kada oprostite, treba da oprostite zaista, da imate razgovor o tome šta u vašem odnosu treba da se popravi. Da li treba kada oprostite da sasvim ostavite po strani šta se dogodilo ili treba sa oprezom nastaviti odnos?
View this post on Instagram
Mišljenja sam da treba naći balans između ta dva. Opraštanje nema smisla ako niste u stanju da ponovo budete slobodni sa tom osobom i da samo čekate da napravi neku grešku – to onda i nije davanje druge šanse. Sa druge strane, ne možete da se ponašate kao da se ništa nije dogodilo, jer jeste. Koliko god vi želeli – vaš odnos se neće vratiti na ono staro.
No, to i ne mora biti tako loše. Da je to staro valjalo, ne bi se ni raspalo. Davanje druge šanse je savršena prilika za redefinisanje odnosa, za njegovo unapređivanje, prilika da vaš odnos bude bolji nego što je ikada bio. Na primer, da li prevaru treba oprostiti ili ne, veoma zavisi od veze, kao i od situacije koja je do prevare dovela. Pojedinim parovima prevara može doći kao spas, da napokon pričaju otvoreno o svojoj vezi. Tad je potrebno da oboje zaista žele da veza uspe, da se međusobno poštuju i vole. Treba uzeti u obzir da smo svi mi u stanju da pogrešimo.
View this post on Instagram
Nešto je sigurno uticalo na to da presečete i odlučite da oprostite. Ali, ono što ne kažu jeste da tada ne postaje uvek lakše. Baš zato što se plašite da li će neko izdati vaše poverenje, a istovremeno se trudite da održite bliskost koju ste ranije imali sa tom osobom.
Ne treba zaboraviti šta se desilo jer to jeste sada deo vašeg odnosa. Odnosi, kao i ljudi, mogu da imaju rane. Potrebno im je vreme da se zacele. Od tih rana će ostati ožiljak koji će vas uvek podsećati na taj događaj, ali jedan ožiljak ne znači da ne možete da funkcionišete. Tako treba i posmatrati oproštaj, kao ožiljak u odnosu koji smo zacelili, znamo da je i dalje tu, svesni smo da postoji, može da zateže, da peče i boli povremeno, ali opet, odnos funkcioniše.
Nemojte posle nekog velikog dešavanja imati nade da će sve biti kao pre, jer neće, ne može. I sasvim je normalno da se odnosi menjaju, da se ljudi menjaju. Ožiljci nas mogu učiniti jačim, a mogu nam i otežavati život, sve zavisi od povrede. Tako je i sa povređenim odnosima i poverenjem. Nemojte zaboravljati, jer nikad ni ne možete u pravom smislu zaboraviti da se nešto dogodilo. Nema potrebe da se pretvarate da je vaš odnos bez ožiljaka.
Naslovna fotografija: instagram.com/velvetdynasty
Jovana Petković
