Ukoliko ste singl osoba u 21. veku, imam samo jedno pitanje za vas. Kada ste poslednji put upoznali nekoga, ostvarili značajnu konekciju i poželeli da se upustite u vezu (a da je to bilo obostrano)? Da li se sećate ili je to bilo toliko davno da ste i zaboravili da se dejtovanje može zapravo završiti vezom? Znamo, i nama samima nije baš lako kada otvorimo ovu temu. Među nama, singl ljudima iz kancelarije, uglavnom vlada romantična apatija. Nije da nema izlazaka, upoznavanja, dejtovanja, dopisivanja… ali, sve to je veoma kratkotrajno. Taman nam se učini da se sa narednom osobom razvija priča sa potencijalom, a onda se ona ne javi nikada više. Ili se javi, ali neobavezno, bez poziva na piće ili konkretne akcije. Sve je bez ikakve privrženosti, bez odgovornosti, bez obaveza, bez etiketa… sve je bezveze i takoreći, bez veze.
View this post on Instagram
I onda nam ostaje da se zapitamo, da li je moguće da je ovo nešto što svi zaista želimo? Da, ne možemo se povezati sa apsolutno svakom osobom na ovom svetu i retki će biti ljudi sa kojima ćemo zaista želeti da provedemo život. Ali, trenutno se pre čini da su vrsta koja izumire, nego da su samo retki. Uostalom, ako ničemu ne damo šansu, kako možemo išta očekivati? Naravno, u određenim situacijama neobaveznost i opuštenost imaju svojih prednosti. Niko nas neće osuditi što ne znamo tačno šta želimo ili što više vremena želimo da posvetimo karijeri, a nismo raspoloženi za vezu. Nije problem ako želimo da uživamo u seksu i onom “lakšem” delu izgradnje odnosa, kada se još uvek upoznajemo i nema očekivanja.
Ali, problem nastaje onda kada počinjemo casual dejtovanje da menjamo uverenjem da imamo pregršt opcija koje samo na nas čekaju, da ne moramo da stanemo iza svojih postupaka, da druga strana nema tu šta da bude povređena i da jednostavno “peremo ruke” od onoga što smo uradili i nastavljamo da svajpujemo levo/desno.
