Osećate da vas drugi uzimaju zdravo za gotovo – od vas se očekuje da držite određen nivo i standard i vi to postižete rutinski, bez posebnog zalaganja i izazova. Posao je postao praktikovanje veštine i odvija se na površini – više vas ne angažuje istinski i duboko i zapravo više ne uživate u poslu. Ne uživate ni u pohvalama, a nema ni kritka – sve se odvija na ustaljen i razrađen način, bez izazova i bez pomaka.
Ne možete više da podnosite loše strane posla – osećate se obezvređeno, jer ste malo plaćeni i nema načina da ostanete tu gde ste, a da zarađujete bolje i svesni ste da to što radite vredi više, a i da biste se više trudili i bolje radili, kad biste bili bolje plaćeni.
Ne možete više da tolerišete slabosti svojih kolega – međuljudski odnosi u kolektivu zasnivaju se na toleranciji i saradnji, uz uzimanje u obzir sposobnosti i slabosti ljudi sa kojima radite. Ako više ne možete da podnesete kolege i niste u stanju da vidite njihove prednosti i dobre strane, već samo mane i slabosti, ukazuje na to da ste potrošili i toleranciju – zajedno sa entuzijazmom i posvećenošću poslu.
Osećate se obezvređeno i obesmišljeno – osim što niste dovoljno plaćeni, dolazite u situaciju da se zbog posla osećate poniženo, jer je (postao) besmislen, neiskren i neetičan. Ako počinjete da mrzite sebe zato što se još uvek bavite takvim poslom, zaista je vreme da tražite drugi posao.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
