Jedva ustanete ujutru, celog dana radite i prevazilazite osećanje iscrpljenosti, a vikendom pokušavate da nadoknadite deficit sna – ili ste suviše bezvoljni i potrošeni, da biste radili bilo šta, osim da ležite i nastojite da se oporavite od radne nedelje. Jasno vam je da ste pod stresom, to je deo savremenog načina života, a ova vrsta se naziva socijalnim stresom. Naučnici veruju da je to veoma ozbiljan problem savremenog sveta, koji nastaje zbog previše obaveza, preteranog broja radnih sati i povećanog konzumiranja veštačkih stimulansa, kao što su kafa i cigarete.
Simptomi socijalnog stresa su osećaj pospanosti tokom dana, nemiran san, potreba za kaloričnom hranom, opšte stanje mrzovolje – stručnjaci kažu da je za mnoge ljude ovo stanje hronično, jer živimo u neprirodnim i poremećenim ciklusima svetla i tame.
Pošto smo izgubili naviku da ustanemo sa prvim svetlom i legnemo kad padne mrak, a sa savremenom tehnologijom i komunikacijom otišli i mnogo dalje od toga, pa smo neprekidno okruženi izvorima veštačke svetlosti i izloženo njenom zračenju, naše telo uopšte i nema šansu da se prilagodi uhvati ritam prirode. Biološki sat se promenio i mi živimo u savremenom svetu van prirodne ravnoteže.
Otuda socijalni stres – ritam nam diktira društvo, a ne priroda. Da bismo ostvarili ciljeve i ambicije (a društvo nas vrednuje po tome koliko smo ambiciozni, uporni i uspešni), sve više radimo, sve manje umemo da se opustimo i odmorimo, a uopšte ne umemo da živimo bez struje i uređaja komunikacije. Sve nam je dostupno i svima smo dostupni – naši uređaji su budni i aktivni i dok mi spavamo i staraju se da ne propustimo neku informaciju iz društvene sredine prema kojoj se orijentišemo.
