Da li postoji bezuslovna ljubav? (BLOG)

Kad je scenario drugačiji, kad znamo da smo voljeni i prihvaćeni, kad imamo podršku, sazrevamo uz manje bolna iskušenja, sa manje besa i manje iluzija, ali ipak dobijamo onu dozu oštrih unutrašnjih sukoba, koja nam je potrebna da bismo naučili da se oslanjamo na sebe i svoju procenu, da bismo pronašli način na koji dajemo i primamo ljubav. Kad od početka nosimo samopoštovanje koje nam je usađeno uzvraćanjem naše bezuslovne ljubavi, lakše naučimo da se nosimo sa oblicima i modelima ljubavi koje srećemo, a koji ugrožavaju naše samopoštovanje. Naučimo pravila uslovne ljubavi – pružamo poštovanje, poverenje, nežnost, razumevanje, toleranciju, podršku i očekujemo isto to zauzvrat.

Ne ostajemo dugo u vezama u kojima nedostaje neki od tih vitalnih sastojaka ljubavi. Čudimo se kad otkrijemo da mnogo ljudi ne ume da voli, ali ume da trguje, ako poznaje vrednosti kojima se izražava ljubav i da još više njih misli da iskazuje ljubav, kad zapravo samo izražava pohlepu za ljubavlju. Upoznamo one koji uporno odbijaju svaku intenzivnu ljubavnu razmenu, koji drže distancu između sebe i partnera i nikome ne dozvoljavaju pristup u svoj unutrašnji svet. Shvatimo koliko je retka i neobična pojava ono što mi poznajemo kao ljubav, za koju smo smatrali da je normalna i obična stvar, dostupna svima na ovom svetu. Otkrijemo koliko je teško pronaći partnera koji ima iste vrednosti, koji poznaje ljubav na isti način kao mi i koji je u stanju da uzvrati ono što pružamo. Ali kad nađemo takvog, onda ljubav za nas nije zamka u koju se hvataju očajnici, nego oslobođenje i olakšanje za kojim smo tragali. A da bismo se tako osećali, uslovi ljubavi moraju biti ispunjeni. Jer ako od ljubavi ne rastemo, ne postajemo mudriji, velikodušniji, sigurniji u sebe i spremniji na rizik, onda ne živimo ljubav, nego od njenih pogrešnih interpretacija.