Prepreka dobroj i zdravoj vezi je strah od samoće i sklonost da se vežemo za pogrešnu osobu i provedemo život u vezi u kojoj nismo srećni, sa partnerom o kome nemamo dobro mišljenje, ili nemamo dovoljno zajedničkih vrednosti.
Strah od samoće nije sraman i realan je – ljubav se ne nalazi iza svakog ćoška i ne pada sa neba onda kad je namanje očekujemo, to nije sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvari. Ljubav je mnogo kompleksnija i zahtevnija od svega što o njoj znamo i zamišljamo, a iskustvo nas ponekad dovede do toga da shvatimo da mi nismo za ljubav, za bliske i trajne odnose – možda se plašimo bliskosti i ljubavi, više nego samoće. Teško je osvestiti svoje motive i ubeđenja, a stručnjaci prepoznaju nekoliko tipova žena koje najčešće ostaju same – baš zbog tih ubeđenja.
Aposolutna vera u sudbinu
Vera u sudbinu je ponekad izgovor da ne činimo ništa i da čekamo da se stvari same dese. Ne pada nam na pamet da sudbina nije pasivna, odnosno, da svoju sudbinu ostvaruju oni koji imaju aktivnu ulogu u svom životu, koji rizikuju, preuzimaju inicijativu, a ne oni koji veruju da će im sudbina baciti pred noge stvari koje su im suđene – posao iz snova, srodnu dušu, prijateljstvo, zabavu, ispunjenost i smisao.. Ako shvatate sudbinu kao život koji vam je dodeljen i unapred određen, osećaćete da vas je sudbina izneverila, mislićete da ste ukleti, da nemate sreće i da vam je, eto, takva sudbina. Ali ako sudbinu shvatate kao skicu koju možete da razradite, popunite bojama i detaljima i pronađete u tom radu svoj specifičan izraz i stil, imaćete bogat i ispunjen život, sami ili sa partnerom – partnerski odnosi neće biti merilo vaše sreće i smisla vašeg života.
