Govorimo o usamljenosti koja se ne može odagnati mehaničkim putem – izlasci, druženja i razgovori ne uspevaju da nam ispune prazninu i mi se i u najveselijem društvu osećamo odsečeno i usamljeno, a kad dođemo kod kuće, osećamo prazninu i otupelost.
A postoji i usamljenost u parovanju, osećanje da ste sami u vezi, da više ne poznajete osobu koja vam je partner, da ste se od nje udaljili toliko da se ta bitna povezanost, ta prisnost i toplina koja čini živima emotivne veze među ljudima, sasvim ugasila i ohladila. Gorko je to osećanje da ste sami i usamljeni pored nekog ko bi trebalo da bude vaša voljena osoba, partner i prijatelj.
Ipak, doživalj usamljenosti je individualan – neko je osetljiviji, zatvoreniji i manje spreman da pronađe nove bliske odnose ili da preboli prekidanje starih, a neko je spremniji da bez posebnih previranja podnese odvajanja od bliskih ljudi i poznatog okruženja. Problem ili izazov – to je ono kako doživljavamo većinu stvari, pa i udaljavanje ili odsecanje od prisnih odnosa. Razlikujemo se po tome da li umemo da boravimo sami sa sobom, ili pronađemo neki konstruktivan način da vežemo svoju pažnju i da se zaokupimo nečim, u nedostatku bliskih odnosa, ili tonemo u sumrak autodestruktivnog razmišljanja i ponašanja.
U tom smislu, usamljenost bi mogla da se posmatra kao izbor, kao model u koji utonemo bez ideje da treba da se usredsredimo na sebe i pronađemo izazov u novoj situaciji. Prepuštamo se zastrašujućem osećanju da smo sami, odbačeni, izolovani i počinjemo da menjamo percepciju sveta – vidimo ga kao hladno i neprijateljsko mesto, a drugi počinju da nam deluju kao sudije i kritičari, spremni da nas još dublje gurnu u crnilo. Ta osećanja se razvijaju u mračnoj komori naše usamljenosti i daju nam neprijateljsku sliku sveta, koja podstiče naša negativna očekivanja. Počinjemo da pretpostavljamo da nikome nije stalo i da ćemo svakako biti odbačeni i ako pokušamo da napravimo neki kontakt i sve više se povlačimo i gubimo inicijativu. Počinjemo da odbijamo pozive i druženja u uvređenom ubeđenju da to nije iskreno i da ionako nikome nećemo nedostajati i da bismo se samo osećali još gore u društvu koje nas ne prihvata.
