Da li često osećaš kao da te ima više nego što iko može da podnese? Imaš suviše da daš – a nikome ne treba toliko toga odjednom. Previše osećaš i ne možeš svoja osećanja da podeliš sa drugima, jer moraš da biraš šta im pokazuješ, da se ne bi uvredili, povredili, uplašili, osetili ugroženo, distancirali. Ponekad se osećaš kao poplava, ponekad kao vulkan, kao munje i gromovi, tornada i cunamiji… Ti si elementarna sila i nema ti pomoći. Jer sile prirode su zastrašujuće, nekontrolisane, prelaze sve granice, bude sve strahove i samo retki su u stanju da budu očarani, bez straha po život.
Sila barata intenzitetom koji retko ko može da podnese i kanališe. Sigurno se odlično slažeš sa decom i životinjama (sila je jaka u njima), imaš još neke prijateljice koje su isto tako silne i ljubavnu istoriju od koje bi Romeo i Julija oživeli i onda umrli prirodnom smrću – od smeha.
Imaš neke potrebe? Ma hajde, sigurno se šališ. Zar sila ima ikakvu potrebu, osim da se manifestuje? Valjda ti je dovoljno što stvaraš energetske kovitlace, elektrišeš atmosferu i činiš da se ljudi osećaju mali, ništavni i potrošni u tvom prisustvu?
