Hot topics

Jutarnji rituali kod kuće koje ćeš želeti da zadržiš i kada pandemija prođe

Zablude o problematičnoj koži u koje treba da prestaneš da veruješ + kako se zaista neguje ovaj tip kože

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Kako da nosiš najtrendi torbe sezone

Najpoželjnije boje u enterijeru ove godine

Singl mama: Nađi sebi čoveka kakvog bi preporučila svojoj ćerci

Instagram profili zbog kojih ćeš zavoleti jogu

Ljubavni horoskop za maj 2020.

Kako da ojačaš i održiš dobar imunitet (vitamin D ovde igra ključnu ulogu!)

Kako da sa 30+ pripremiš teren za kvalitetnih 50+

Kada pokušavamo da simultano obavljamo nekoliko zadataka, više se zamaramo, pijemo više kafe i više jedemo – pokazala su istraživanja. Organizam prepoznaje gubitak energije i šalje nam poruku da nam je potrebna hrana ili kafa, a zapravo nam je potrebna samo pauza, kažu neuronaučnici, preporučujući da pokušamo sa tom taktikom, koja se dobro pokazala u istraživanjima. Petnaestominutna pauza na svaka dva sata omogućava nam da budemo koncentrisaniji i produktivniji, a gotovo je svejedno kako ćemo provesti pauzu. Možemo uraditi vežbe istezanja, prošetati, gledati kroz prozor, čitati, meditirati. Pauze omogućavaju mozgu da se “resetuje” – setite se kako mozak radi kad pokušavate nečeg da se setite. Dok uporno razmišljate (i nervirate se), ne ide vam, a kad počnete da radite nešto sasvim drugo i zaboravite na problem, kad date mozgu pauzu, on sam pronađe podatak koji vam je bio potreban i odjednom se setite ili shvatite ono oko čega ste se mučili i to u trenutku kad o tome uopšte ne razmišljate.

Po sličnom principu funkcioniše “restovanje” mozga tokom pauze – misli lutaju, bavite se nečim što nema veze sa malopređašnjom problematikom i zahtevima, a petnaest minuta posle svaka dva sata koncentracije, mozgu je dovoljno da se osveži i bude spreman za novi period od dva sata produktivnog rada.

multitasking 2 1 Da li si zavisna od multitaskinga?

Neuronaučnici upozoravaju da možete istovremeno obavljati više nezahtevnih poslova, odnosno, možete slušati muziku i prati sudove, ili peglati, ali ako treba da obavite neke složenije i zahtevnije zadatke, onda svakome od njih morate posvetiti punu pažnju.

Na hemijskom nivou, multitasking stvara povratnu spregu zavisnosti od dopamina – mozak oseća nagradu, što vodi ka gubljenju fokusa, odnosno sposobnosti da se duže koncentrišemo na jedan zadatak i stvara potrebu za stalnim spoljašnjim stimulansima. Pre nego što podlegnete ovom prikrivenom obliku zavisnosti, organizujete svoje aktivnosti po prioritetima i nastojte da ne upadate u začarani krug multitaskinga – a to se posebno odnosi na upotrebu društvenih mreža i interneta, upozoravaju stručnjaci.

Fotografije: unsplash.com

Brankica Milošević

Editors choice