Benoit Paille je ime koje mnogima ne zvuči poznato, meni je takođe bilo strano do onog momenta kada sam se upoznao sa onim čime se on bavi. Fotografijom.
Potrudiću se da vam ga predstavim u redovima koji slede, i potrudiću se da akcenat stavim na njegov rad, a ne na biografiju. Mladi Kanađanin neverovatnog osećaja za prostor, jakih i upečatljivih kadrova koji se pamte. Njegova glavna inspiracija su ljudi, tj. portreti, ali je sve to dobilo drugačiji smisao iz njegovog ugla. On uvek pokušava da ode dalje, tako što upoznaje pojedince i saznaje njihovu privatnost. Evo šta on kaže o tome: ”Samo odaberem nepoznatog prolaznika, ili idem od vrata do vrata. Biram svoje modele zbog njihove lepote, ne fizičke već emotivne! Postavljam i pomeram svoje modele, pokušavam da dobijem portrete koji su iskreni. Iskreni prema prirodi. Stvaram izgled koji ne bi postojao bez moje intervencije. Bez obzira na samu fotografiju koristim softverska pomagala, kako bih transformisao boje i svetlo. Na mojim fotografijama pozadinsko svetlo naglašava model, i pravi atmosferu. Preferiram prirodno svetlo koje pretvaram u super prirodno. Moje fotografije pokazuju svoju estetsku stranu bez ugrožavanja suštine subjekta i njegove emotivne vrednost. Ne funkcionišem kao ”industrija lepote”, oblikujem lepo iz nečega što to nije. Moderan svet je preplavljen i napadnut reklamama, pojava i izgled su važni da bi privukli posmatrača. Ja koristim isto“ oružje” koje industrija koristi, jake, provokativne, uzbudljive, savršene slike. Neću komercijalno, hoću da nadmašim samu industriju! Naglašavajući iskreno, i ljudsko.
Sva moja pažnja, usmerena ka konačnom izgledu fotografije, je način na koji vežbam svoju kontrolu, kako bih ušao dublje u privatnost i okruženje subjekta. Želim da prikažem priče i emocije, koje su nevidljive do intervencije umetnika. Tada kreiram jedinstvenu sekvencu. Radim sve to, u potrazi za daljim informacijama, privatnosti drugih, i pređem koncept da subjekt ima svoju privatnost.
Benoitove slike odišu prirodnim, teraju na razmisljanje, i bude radoznalost posmatrača. Kada su u pitanju portreti, on koristi veliki otvor blende, kako bi približio osobu posmatraču ali i samog posmatrača “uvukao” u fotografiju. Njemu polazi za rukom da ispriča priču i približi nam nekog koga prvi put vidimo. Projekti stranger i rainbow family su upravo takvi. U projektu rainbow on se približio ljudima koji se okupljaju u prirodi, koji veruju u jednakost i nenasilje. I uspeo je da približi njihov način i njihov smisao onima koji nikad nisu čuli za njih. Projekat stranac kao što ime govori je upravo to, strani ljudi u svom stranom okruzenju. Mene je oduševio, sam način pristupa tome, ali više to kako on uspeva da kroz jednu sliku prikaže ceo nečiji život, način života ili navike. On fotografiše sve ono od čega, većina okreće glavu i odbija da primeti. Traži suštinu, smislenost, nikako pojavu!
Benoit zaista ume da privuče i zaintrigira, njegovi radovi teraju na razmišljanje i uvek je prisutna jaka, pomalo i bolna iskrenost većine priča koje je zabeležio. Pogledajte.
Fotografije: http://www.flickr.com/photos/benoitpaille/
Nemanja Radenković je strastveni ljubitelj fotografije, sanjar u večitoj potrazi za vetrenjačama i ljubitelj skitanja koji vidi ono što niko ne vidi.
