Predamnom niko nije klečao…obučen. Više cenim dobru akciju od romantike koja se nekako uvek klacka na ivici patetike, a osim toga, seks ume da bude veoma romantičan. Volela bih da me muškarac koga volim zaprosi dok vodimo ljubav. Ne znam da li bih rekla da, a i kad bih rekla, ne znam koliko bih sebe shvatila ozbiljno. A i njega. Prosto, volela bih da čujem.
Molila sam jednom dečka da me pita da se udam za njega, samo da čujem kako to zvuči i obećala sam mu da ću ga odbiti i da nema razloga da brine. Ali on nije mogao to da shvati tako neozbiljno kao ja. Prosidba je za njega bila ozbiljna stvar, koja se ne isprobava, nego odmah obavezuje.
I tako, nisam to čula nikada. Nikad u onoj formi pitanja, dok me gleda u oči čiste svesti. Ah, da jesam, ko zna, možda ne bih odolela da ne kažem da.
Ipak, provela sam neko vreme u izistinskom braku, o kome smo se dogovorili tako što sam ja rekla da mislim da bi trebalo da se venčamo, a on se složio.
Tako smo se i razveli. Uz dogovor, jednostavno i brzo. Da me stvarno prosio, ko zna, možda bismo još bili u braku.
Čula sam međutim, dosta pogodbenih rečenica, tipa, ja bih tebe ženio, kad bi ti…
