Kažu da najviše boli neuzvraćena ljubav, ali to kažu sudeći po pesmama, slutim. Međutim, ne kažu da li je postao pesnik neko ko je proveo godine sa nekim ko mu ne uzvraća ljubav, ali slutim da ih obično pišu oni što se bezuspešno udvaraju. Nikada ne prići dovoljno blizu nekome prema kome gajiš strasna osećanja, mnogo je bolje nego biti u vezi sa nekim ko te ne voli. Obožavanje na daljinu je veoma inspirativno – ispašće bar neka pesma, pored zilion kreativnih načina koje smišljate da privučete pažnju objektu obožavanja. Tu se i ne može govoriti o neuzvraćenoj ljubavi, nego o jednosmernoj strasti – od nje ćete postati ili psihopata ili pesnik (ne kažem da nije moguće i jedno i drugo). Ali kad ulažete vreme, osećanja, živce, očekivanja i radost u nekoga ko je sav k’o kuvana noga, s vremenom počnete da se osećate trulo. Umrtvljeno. Besmisleno. Bezidejno. Promašeno. Glupo.
Dobro, nikad nije glupo voleti, to je iskustvo, ali ako samo volite, a ne osećate da ste voljeni, onda je glupo ostati u toj vrsti iskustva i ne iskusiti ono drugo. Za toliko možemo da biramo – da ostavimo nekog koga volimo, zato što on ne voli nas. Kako tek to zvuči glupo!
