Ima jedna poučna terapeutska tehnika, kojom vas terapeut stavlja u neprijatan i sputan telesni položaj – pritisnuti ste, iskrivljeni i ne možete da pronađete način da vam bude ne malo ugodnije, jer o ugodnosti nema govora, nego samo malo podnošljivije. Šta činite? Preterano prilagodljivi će svakako pokušati da zamole terapeuta da im dozvoli da izvuku jednu ruku, da se malo isprave, da pomere glavu. Njima treba mnogo više vremena da shvate da su okolnosti krajnje ugrožavajuće i da pregovorima nema mesta. I biće zaprepašćeni kad saznaju da je neko drugi u istoj situaciji – terapeutskoj, dakle dobrovoljnoj i ugovornoj, naprosto prekinuo rad i izjavio da neće to da trpi.
Koliko ovakvih situacija već trpite u svom životu? Da li su vas okolnosti navele da se prilagođavate toliko da ste se potpuno iskrivili, uvrnuli i sve vas boli? Mislite li da takvo trpljenje ima svrhu, smisao i cilj? Ali čovek izopšten iz sopstvenog osećanja zadovoljstva i ugodnosti, stvara svoju zonu komfora od kaveza u kome se nalazi, a sputan i odsečen od realnosti, ne može da ostvari svrhu, oseti smisao i postigne ciljeve. Morate imati zdravu zonu komfora, da biste mogli iz nje da iskoračite u izazove. Preterana prilagodljivost krivi kičmu, a prava kičma čini svu razliku između trpljenja i tolerancije.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.utro2.ru, www.pinterest.com
Aleksina Đorđević
