Ima ljudi koji funkcionišu na određenom nivou nereda, jer je to za njih normalno stanje. Oni stalno rade na nečemu, pokušavaju da uspostave neki red u okviru svog haosa, planiraju, nameravaju i bore se sa preopterećenošću i neorganizovanošću. Ako ste i vi među tim osobama, koje su stalno u haosu i stalno zauzete sređivanjem haosa, ovo su misli koje vas opsedaju na dnevnom nivou…
Moram da sredim ovaj haos. Moram da se saberem. Moram da napravim raspored.
Moram da odgovorim na ovu poruku. Ok, odgovoriću kasnije.
Kada sam poslednji put proverila mejl? Verovatno mi ništa nije ni stiglo, ali stalno mi se čini da će stići nešto važno.
Trebalo bi da uključim mašinu. Da li sam oprala omiljene pantalone? Šta ću drugo da obučem, ako nisu čiste? Nema veze, obući ću ih još jednom, praću ih kasnije, kad se nakupi još šarenog veša.
View this post on Instagram
Umirem od gladi. Da li sam danas uopšte jela? Izgleda da nisam. Nema ničeg za klopu, moram u nabavku. U stvari, naručiću nešto, nemam vremena sada za nabavku, častiću se. Sutra ću kupiti namirnice.
Gde li su mi ključevi? Uvek ih stavim u prednji džep tašne, ali menjala sam tašnu. Možda sam ih stavila u džep jakne. Nemam pojma gde su mi ključevi. Možda ću morati da ostavim stan otključan. Ma naći ću ih, pre nego što izađem, tu su negde. Šta ako sam ih ipak izgubila? Uvek ih nađem.
Zar je već pet sati? Čoveče, kad je prošlo pola dana? Nisam uradila ni pola od svega što sam planirala. Moram da se ubrzam, imam još …. (sigurno možete da nabrojite još pet stvari, koje treba da uradite), a treba i da telefoniram.
